Биографије нових чланова Владе Србије

Бранко Ружић, кандидат за министра државне управе и локалне самоуправе, рођен је 1975. године у Земуну.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, на смеру за међународне односе, где је од 1996. до 1999. године обављао функцију студента продекана.

Од 2000. до краја 2002. године био је председник омладине Социјалистичке партије Србије. Сада обавља функцију потпредседника Главног одбора СПС-а.

Од јануара 2001. до децембра 2003. године посланик је у Скупштини Србије. У том периоду је био и портпарол СПС-а.

Од 2004. до 2006. године посланик у Скупштини Државне заједнице Србија и Црна Гора. У сазиву Скупштине Србије од 2008. до 2012. године био је председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије-Јединствена Србија.

У Влади Србије 2013. године био је министар без портфеља, задужен за европске интеграције. Од 2009. до 2014. године био је потпредседник ФК Партизан.

Горан Триван, кандидат за министра заштите животне средине, рођен је 1962. године у Кладову, где је завршио основну и средњу школу.

Дипломирао је на Шумарском факултету у Београду, а 1991. године изабран је за министра за омладину и спорт у Влади Србије. Након тога радио је у Јавном предузећу "Србијашуме".

Био је је председник и члан управних одбора и савета институција у области заштите животне средине, привреде, културе, просвете, здравства и науке. За свој рад више пута је награђиван.

Триван је од 2008. године на челу београдског Секретаријата за заштиту животне средине. Члан је Социјалистичке партије Србије.

Ненад Поповић, кандидат за министра без портфеља, рођен је у Тузли 1966. године.

Оснивач је и председник Српске народне партије, бивши потпредседник Демократске странке Србије, потпредседник Скупштине Србије и председник Посланичке групе пријатељства са Русијом.

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Москви.

Од 2003. до 2007. године предавач на катедри економије страних земаља и спољноекономских веза на Економском факултету државног универзитета "Ломоносов".

Од 2001. до 2005. године професор на катедри за економију и планирање рударске производње Московског државног рударског универзитета.

Објавио је осам књига и више од 50 научних радова о економији и равномерном развоју.

Власник је међународне групе компаније "АБС Електро" са седиштем у Русији, коју чини седам компанија и научно-истраживачки институт ВНИИР и која запошљава више од 3.000 људи, претежно младих инжињера.

Председник Фондације "Свети Александар Невски" из Београда која је била носилац пројекта обнове меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом гробљу у Београду.

Члан је Управног одбора међународног фонда Јединства православних народа, на чијем је челу патријарх московски и целе Русије Кирил.

Оснивач је хуманитарне фондације "АБС Славјански". Носилац је више одликовања.