Печат кнеза Стројимира изложен у Палати "Србија"

Генерални секретар председника Србије Никола Селаковић рекао је новинарима, приликом представљања појединих експоната који ће бити изложени на свечаности, да ће гости моћи да виде прстен српског кнеза Стројимира.

"Наравно, изложена је копија тог прстена, једног од познатих владалаца наше старе династије Властимировића", истакао је Селаковић.

Према његовим речима, најинтересантније за тај експонат јесте копија печатног прстена из деветог века.

"Ово је доказ да је Србија тада поседовала државну администрацију, да је она кореспондирала са другим државама писменим путем, да је наш владар био писмен, и натпис на самом прстену и да је ово експонат којим не може да се подичи у својој историји у том времену, у том добу, можда ни двадесетак одсто данашњих европских држава", нагласио је Селаковић.

Печат је израђен од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 центиметара, пречника 1,35 центиметара и укупне масе од 15,46 грама.

На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је (грчким писмом) исписано: "Боже, помози Стројимиру."

Направљен је у некој од византијских царских златара у Солуну, Атини или Цариграду. Постојање печата само по себи доказује да је у ондашњој Србији постојала администрација, архива и придворска канцеларија које су карактерисале једну државу.

Присуство двоструког крста на печату указује на чињеницу да је његов наручилац био хришћанин, као и да се може претпоставити да су и његови преци били хришћани, што је противно досадашњем схватању да су српски кнезови примили хришћанство између 867. и 870. године.

Печат кнеза Стројимира се појавио под бројем 281 на 150. аукцији немачке фирме "Горни и Мош", која је одржана 11. јула 2006. године и на којој су била понуђена 734 објекта који су окарактерисани као античка уметност.

Пре аукцијске понуде, печат се налазио у једној приватној немачкој колекцији, тако да је немогуће утврдити његов пут.

Свега три дана пре саме аукције, руске колеге су обавестиле доцента др Ђорђа Јанковића, шефа Катедре за националну археологију средњег века Филозофског факултета у Београду и председника Српског археолошког друштва, да печат постоји и да је понуђен на продају. Он је након тога о томе известио тадашњег директора Историјског музеја Србије Андреја Вујновића, након чега су послали дописе председнику Владе Републике Србије Војиславу Коштуници и министру културе Драгану Којадиновићу, који је одмах о томе обавестио конзулат Србије у Минхену.

Вицеконзул Србије Никола Марковић успоставио је контакт са аукцијском кућом и од њих је добио обавештење да су бугарски колекционари одмах понудили 15.000 евра за печат, али је он ипак изнет на аукцију пошто је српска страна показала заинтересованост, с тим што је његова почетна цена уместо прописаних 6.500 евра подигнута на 15.000 евра.

На самој аукцији печат је достигао цену од 16.000 евра, по којој је продат вицеконзулу Србије, а његова укупна цена са провизијом аукцијске куће је износила 20.000 евра.