Европски парламент усвојио Резолуцију о Србији

Европски парламент је усвојио Резолуцију о Србији, којом се поздравља напредак Србије на путу евроинтеграција, даје подршка за нове кораке ка чланству у ЕУ и наводе приоритети реформског процеса.

Европски парламент је на пленарном заседању у Стразбуру великом већином гласова – 524 гласа "за" од присутних 673 – усвојио Резолуцију о Србији.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер изјавио је да је јасна већина европских парламентараца гласала за Резолуцију о Србији и показала да подржава наставак европске оријентације Србије.

"Задовољан сам. Јасна већина на пленарном заседању је гласала за мој извештај. Њих 524 је гласало 'за', а 70 'против'. То показује да велика већина посланика Европског парламента подржава наставак проевропске оријентације Србије", изјавио је Макалистер после изгласавања Резолуције о Србији.

Резолуција "поздравља ангажовање и напредак Србије у процесу евроинтеграција", а држава позива да у комуникацији са грађанима "активно промовише своју европску стратегију".

Европски парламент поздравља отварање осам поглавља у приступним преговорима и износи очекивање о отварању нових поглавља са Србијом.

Резолуцијом се и овога пута наглашава да је примена реформи кључна за наставак европског пута Србије.

Поздравља се и генерално побољшање економске политике у земљи и напредак ка функционалној тржишној економији.

Наглашава се важност средњих и малих предузећа у економији Србије и позива на "даље побољшање пословног окружења" у земљи.

И ове године Србија је од стране Европског парламента позвана да "постепено усклађује своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, укључујући и политику према Русији."

"Заштитити рањиве групе"

Србија је похваљена за "конструктиван и хуман однос" према мигрантима.

"Резолуција наглашава да је у Србији "направљен напредак у области правосуђа", али да "независност правосуђа још није осигурана у пракси".

Такође се износи "забринутост због недовољног напретка у борби против корупције", а од Србије се тражи "јасна политичка воља да се то питање реши".

Европски парламент поздравља "активну улогу Србије у међународној и регионалној полицијској и правосудној сарадњи" као и напредак у борби против организованог криминала и тероризма.

Резолуција наглашава важност независних регулаторних тела у земљи као што су институција омбудсмана, повереника за информације од јавног значаја и Агенција за борбу против корупције.

Од Србије се тражи даље залагање на заштити припадника рањивих група као што су Роми, особе са инвалидитетом, ЛГБТ популација, мигранти и затвореници.

Једина област за коју у Европском парламенту кажу да нема напретка јесте слобода изражавања и присуство самоцензуре у медијима у Србији.

Од власти у Србији се тражи да осигурају и примену закона о заштити мањина.

Војводина се помиње као део Србије који је "одржао висок степен заштите мањина".

Истовремно Европски парламент поручује да " аутономија Војводине не сме бити ослабљена".

Резолуцијом Европског парламента похваљен је "конструктиван приступ Србије билатералним односима у региону, било да су у питању земље на путу ка ЕУ или чланице ЕУ".

Забринутост због тензија између Београда и Приштине 

Од Србије је и овога пута затражена пуна сарадња са Трибуналом у Хагу, а као један од кључних приоритета евроинтеграција Србије наводи се нормализација односа са Приштином и "пуна примена" договореног у дијалогу Београда и Приштине, укључујући и "питање Заједнице српских општина".

Две стране се позивају да дефинишу "нове теме разговора у оквиру дијалога, у циљу бољег живота грађана и свеукупне нормализације односа".

Овогодишња Резолуција о Србији бележи и забринутост Европског парламента због тензија између Београда и Приштине са почетка године, а две стране су позване да се уздрже од акција које би могле да угрозе постигнути напредак у дијалогу.

Ова резолуција за основу је имала извештај известиоца Европског парламента Дејвида Макалистера о напретку Србије у 2016. години.

Након подношења 325 амандмана усаглашени текст нацрта Резолуције усвојен је крајем фебруара на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента.

Финално изгласавање Резолуције одлагано је два пута – прво због председничких избора у Србији, а затим и због ванредних парламентарних избора на Косову.

Европски парламент годишње усваја резолуције о напретку свих земаља које су у процесу приступања ЕУ.

Те резолуције нису обавезујућег карактера, али имају тежину политичке препоруке једне од три најзначајније институције ЕУ.