Шта је "Маршалов план" за Западни Балкан?

Дојче веле: Медији на Западном Балкану извештавају о немачком "Маршаловом плану" за тај регион. Да ли је то други назив за оно што је шеф дипломатије Зигмар Габријел назвао новом стратегијом за Балкан?

Кристијан Хелбах: Министар Габријел је на Аспенској конференцији крајем маја у Берлину представио своје виђење Западног Балкана. Јасно је рекао да се Немачка залаже за европску перспективу земаља Западног Балкана већ и из сопственог интереса. Желимо да уведемо ове земље у ЕУ. Али није тајна да приближавање тих земаља Европској унији иде веома споро, јер немају сви актери искрени интерес за одрживим реформама.

Знамо да те реформе нису једноставне и да је региону потребна јача подршка у приближавању ЕУ. Ту се ради о политичкој, али и економској подршци и импулсима за регионалну сарадњу која крије многе неискоришћене потенцијале за јачање региона. На послетку се ради о томе да предности приближавања ЕУ постану осетне за грађане. Желимо да помогнемо конкретним пројектима.

То, међутим, не може бити једносмерна улица. Министар Габријел је такође нагласио да нема попуста код централних услова као што су владавина права, људска права и борба против криминала и корупције. Главна одговорност је увек била и остала у рукама политичких функционера шест земаља Западног Балкана, а не у рукама ЕУ.

Шта те земље могу да очекују од Брисела и Берлина?

У том региону нема партнера који више доприноси од Европске уније и Немачке, ако се посматра билатерално. Много година подржавамо Западни Балкан – политички, финансијски, преносом знања, а инвестиције и трговину да и не помињемо. Привредно је Западни Балкан одавно део Европе. Немојте потценити значај овог обећања. Државе региона могу постати чланице једног од политички најутицајнијих и економски најјачих клубова света, уколико испуне услове за чланство. За потенцијалне инвеститоре је то привлачно, а ту су и трговинске повољности које државе Западног Балкана имају у односу са ЕУ. За људе европска перспектива не значи само благостање већ и безбедности и правду, дакле оно што у идеалном случају зовемо нормалним животом.

Иницијатива "Берлин плус" би требало да прошири досадашњу подршку. Желимо да ојачамо регионалну сарадњу земаља како би потом улазак свих земаља у ЕУ био олакшан. Кроз снажну подршку реформских напора требало би да се подстакне трансформација у модерне правне државе.

Одакле ће за то доћи новац?

Оно што смо наумили није задатак који једна земља сама може да изнесе или који се напросто решава новцем. То је заједнички подухват где сви морају вући у истом смеру: ми Европљани заједно са људима на Западном Балкану. Важно нам је да Западни Балкан у Европи поново добије више пажње и да се ојачају реформске снаге у региону. Не сме увек да се прича само о новцу. Можемо и желимо да помогнемо, али саме земље морају да се прихвате неопходних друштвених, политичких и економских промена. И морају разумети да су им реформе неопходне како би опстале на међународном тржишту, понудиле својим грађанима перспективу и одвратиле их од емигрирања. Другим речима, чак и да не постоји ЕУ или политика проширења, државе Западног Балкана би морале да се мењају. Насупрот другим земљама и регионима, оне имају срећи што им ЕУ пружа руку и преузима део трошкова трансформације.

У којим областима ће се остварити конкретна подршка?

Ради се о томе да се за људе у региону остваре конкретне предности. Рецимо кроз пројекте који побољшавају односе и сарадњу држава па тако побољшавају економску климу и стварају радна места. Ту спадају и прекогранични инфраструктурни пројекти попут аутопута између Србије, Косова и Албаније. Лудило је што је тако компликовано допутовати из Београда до Приштине или Тиране, иако су ти градови заправо у комшилуку. Ако пружимо подршку у таквим областима људи ће приметити: нешто се ради.

Али и регион самостално мора да уради више како би искористио велике шансе дигитализације привреде. Захваљујући могућностима индустрије 4.0 многе индустријске гране враћају производне погоне у Европу. Тај ефекат је додатно појачан због политичке несигурности на многим местима у свету. Овде Западни Балкан хитно мора да заузме стартну позицију као атрактивни регион како би профитирао од описаног развоја. Предуслов за то је ефикасна ИТ инфраструктура и заједнички стандарди у региону.

Ради се о ИТ умрежености, како не би свако радио за себе, а на крају сви остали празних шака. Зато предлажемо регионални самит о информационим технологијама како би се заједнички пришло овим питањима.

Осим тога, по сваку цену морамо нешто урадити како би понудили младима перспективе. Масован одлазак младих чији смо сведоци јесте темпирана бомба коју морамо да деактивирамо. Стога су важне инвестиције у образовање, а из наше перспективе пре свега у добро стручно образовање јер је то привлачно за инвеститоре.

Ко координира све побројане намере и њихово спровођење?

Министар Габријел је представио идеје које желимо да продискутујемо и разрадимо са нашим партнерима. Ако све буде ишло онако како прижељкујемо, биће више места која спроводе идеје. Сви ти токови треба да буду координирани из Брисела. Немачка ће, као покретач и мотор ове нове балканске иницијативе, свакако посебно интензивно пратити спровођење предлога. Већ смо добили бројне позитивне реакције на иницијативу, како из Брисела тако и од других нација које су посебно ангажоване у региону, рецимо Италије која ће 12. јула у Трсту бити домаћин следеће конференције Берлинског процеса.

У каквом односу ово о чему причамо стоји са идејом "царинске уније" или "заједничког тржишта" региона за коју се залаже и комесар за проширење Јоханес Хан?

Иницијатива следи исти циљ, дакле употребу неискоришћеног привредног потенцијала како би људи у региону живели боље. Треба искористити сваку шансу која се помоли како би се што пре побољшало тешко социјално стање у којем живе многи на Балкану. У то спада и побољшана регионална сарадња у сфери економије. Појединачне земље Западног Балкана су премале за потенцијалне инвеститоре. Ако се регион заједнички "понуди", онда се исплати улагати тамо. То ствара радна места и приход. Дакле земље могу одмах да чине напретке и то без обзира на то колико брзо или споро чине следеће кораке у процесу проширења ЕУ. Зато Немачка изразито подржава планове комесара Хана о стварању заједничког привредног простора у региону.

Повремено настаје утисак да Берлин и Брисел у име стабилности и опредељености Западног Балкана за ЕУ толеришу гажење медијских слобода или корупцију, да полажу наде у ауторитарне политичаре. Не прави ли се тако медвеђа услуга демократском развоју?

Нема сумње да у државама Западног Балкана постоје дефицити на пољу слободе штампе и пре свега у владавини права и правосуђу. И широко распрострањена корупција је тежак проблем. Корупција увек носи велику неправду, олакшава израбљивање радника, спречава напредак, јер они који у њој пливају профитирају од статуса кво и желе да спрече реформе. Не затварамо очи пред тим, напротив. Владавина права, реформа правосуђа, борба против корупције и слобода изражавања су редовно тема разговора са владама у региону. Ове теме спадају у темеље приближавања ЕУ. Што тај процес више одмиче, све више долазе у фокус. Јасно је да земља која не испуњава стандарде ЕУ на овом пољу не може на послетку постати чланица. Ту нема гледања кроз прсте. Доносиоци одлука у региону то одлично знају.

*Доктор правних наука Кристијан Хелбах, 1959, је немачки дипломата, од недавно спцеијални координатор за Западни Балкан, Турску и земље ЕФТА у немачком Министарству спољних послова. До прошле године је био амбасадор Немачке у БиХ, а пре тога је радио у амбасадама Немачке у Колумбији и Србији.