ЦЕСИД: 55 одсто бирача неопредељено

Политичке партије окупљене око Демократске странке  на листи За европску Србију добиле би највише гласова - 39,3 одсто, ако би данас били одржани парламентарни избори.

Друга по броју гласова на изборима била би Српска напредна странка коју би подржало 23,8 одсто бирача, показали су резултати истраживања Центра за слободне изборе и демократију које је спроведено од 18. до 28. октобра на 4.718 испитаника.

Истраживање под називом "Јесен 2008" је показало да би народњачка коалиција коју чине Демократска странка Србије и Нова Србија освојила 8,6 одсто гласова, док би Српска радикална странка добила подршку 6,9 одсто бирача.

Социјалистичка партија Србије и Јединствена Србија добиле би заједно 6,7 одсто гласова, колико би добила и Либерално демократска партија.

Мађарска листа добила би 3,5 одсто гласова, Странка демократске акције Листа за Санџак 1,2 одсто, док би остале странке, међу којима је и ПУПС, заједно освојиле 3,3 одсто гласова.

Истраживање ЦЕСИД-а је показало и да 55 одсто бирача у Србији није страначки опредељено.

Према подацима ЦЕСИД-а, листа За европску Србију би имала 102 мандата у Скупштини Србије, Српска напредна странка 62 посланика, ДСС-НС 22,  СРС 18, СПС-ЈС би имала 17, колико би добила и ЛДП.

Истраживање ЦЕСИД-а показало је да би ДСС-НС сада добили за трећину мање гласова него на претходним изборима, а да би осам одсто гласова те коалиције отишло странкама са листе За европску Србију, док би Српска напредна странка добила седам одсто гласова народњака.

Према истраживању, 13 одсто гласача СПС сада би гласало за Српску напредну странку која би преузела и 70 одсто бирачког тела СРС.

Листу За европску Србију чине ДС, Г 17 плус, Санџачка демократска партија, Српски покрет обнове и Лига социјалдемократа Војводине.

Приоритет економски развој

Истраживање ЦЕСИД-а је показало да је за грађане Србије приоритет економски развој, запошљавање и борба против корупције, а да се тек иза тога на листи приоритета налазе европске интрегације и очување Косова и Метохије.

Програмски директор ЦЕСИД-а Ђорђе Вуковић рекао је да питање Косова и европских интрегација, иако нису први на листи приоритета,  значајно одређују опредељење бирача.

Истраживање је показало и да 60 одсто грађана Србије подржава улазак земље у Европску унију, 14 одсто грађана изричито је против тога, а 26 одсто грађана нема став о том питању.

Подаци ЦЕСИД-а показују да девет одсто грађана нема довољно новца за храну и себе сматра изузетно сиромашним, 23 одсто грађана кажу да имају довољно за храну, али да им је проблем куповина одеће и обуће, док 34 одсто сматра да имају просечан стандард, али им је проблем да одвоје новац за куповину кућних апарата.

Према том истразивању, 21 одсто грађана има пара за куповину кућних апарата, а свега три одсто грађана Србије могу себи да приуште све што пожеле.

Такође, 10 одсто грађана није могло да дефинише свој материјални статут.