Каква је корист од отварања нових поглавља са ЕУ

Још се не зна када ће бити међувладина конференција у Бриселу и колико ћемо поглавља отворити, али у том процесу чувамо ритам, истиче шефица српског преговарачког тима.

"Пет ћемо до краја малтешког председавања имати у Бриселу, о њима ће се водити расправа, али морамо бити потпуно свесни да процедуре за усвајања докумената су у самој ЕУ јако дуге, и оне подразумевају разговоре не само у Бриселу, већ у престоници сваке од 28 држава чланица", каже шефица тима Србије за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић.

Страни шлепери које виђамо на путевима Србије одавно би мењали трасу да нисмо убрзали царинске процедуре. Само током прошле године било их је 200.000 више, што је у буџету сачувало до 50 милиона евра. То је само део посла предвиђен поглављем 29 о царинској унији, због којег су пред државом важни задаци.

"Да уведе аутоматизовани извозни царински поступак, аутоматизовани увозни царински поступак, чиме ће Србија током овог процеса потпуно и апсолутно да аутоматизује царинско пословање, да створи безпапирно окружење", каже Веселин Милошевић, помоћник директора Управе царина.

Модернизација кошта - само компјутеризација царинског транзитног поступка кроз Србију, пет милиона евра.

"Два друга поступка која ћемо такође аутоматизовати извоз па увоз ће коштати много више, сигурно десетак и више милиона евра", каже Милошевић.

Изазове носи и поглавље седам о интелектуалној својини. Прописе смо имали и пре сто година, али сада морамо да их ускладимо са Европом.

"Примарно је да ми штитимо интелектуалну својину, због тога да би наши креативни људи, наши новинари, писци, композитори, сликари, затим наше компаније које користе жигове, патенте, индустријски дизајн били заштићени и да би од своје интелектуалне својине могли да живе баш као и сви други радници", каже Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину.

Још кад бисмо смањили степен пиратерије и кривотворења робе на тржишту. Европску унију сада треба и да убедимо да наш закон може да штити интелектуалну својину.

"Шта се дешава оног тренутка кад неко неовлашћено почне да користи жиг РТС-а или неки заштићени патент, или неки индустријски дизајн, или нешто треће што спада у интелектуалну својину - он крши права титулара, и титулар може да га тужи. Наши прописи које сада мењамо, у складу са том европском директивом, уређују начин на који ће суд процењивати ту тужбу, процењивати доказе, одређивати привремене мере, утврђивати штету која је настала због повреде права", каже Марић.

У Србији се ради на свим поглављима за које смо добили извештај са такозваног скрининга, о спољним економским односима већ се разговара у Бриселу, а још два економска, шест и 33 пред Скупштином су Србије.