Каква је будућност односа Србије и Македоније?

Сусрет мандатара и лидера албанске партије ДУИ први је корак ка новој македонској влади. Лидери странака које ће је чинити, без изјава.

СДСМ-ов програм рада Владе регионом се бави у једној реченици – фокус ће бити на регионалној и добросуседској сарадњи. Иако председник сматра да између Србије и Македоније нема отворених питања, отворено се разликују ставови о Косову, које је та земља признала. Гласала је за његов пријем у Унеско 2015.

Став СДСМ-а је да ће Македонија бити уздржана током гласања, међутим, на наше питање нису прецизно одговорили да ли ће остати при томе уколико албанске партије које ће у Владу с тим не буду сагласне.

"То је став СДСМ-а. Влада ће после усагласити став о гласању у Унеску. Не бих желео да спекулишем о одлуци Владе, која још није основана", каже Петре Шилегов из СДСМ-а

У Владу ће најмање две, а можда и све три албанске партије са којима је СДСМ обезбедио већину.

"Он је у скуту Албанаца и његова подршка је многоструко условљена...", додаје аналитичар Александар Пандов.

"Став Заева је да ће бити неутралан јер су му суседи и Албанија и Србија. Мислим да је то правилан став", каже Драгиша Милетић из СНС-а у Македонији.

Иако билатерални односи по раздвајању нису одмах успостављени, Србија признаје Македонију под њеним уставним именом, без префикса "Бивша Југословенска Република". У тој земљи живи 35.000 Срба.

"Мислим да су изјаве које су даване резултат конфузија око формирања владе, мислим да су односи добри, могу бити одлични", поручује Драган Милосављевић из Културно-информативног центра Срба "Спона".

"Прво, Скопље је у троуглу Београд–Скопље–Приштина. Имајући у виду да Заев влада са неколико албанских странака са којима се договара о заједничкој агенди, он ће имати различит однос према Косову него што Београд то очекује. То је прва искра због које мислим да ће односи остати у некаквим тензијама. Друго, сад у Скопљу и Београду нису сестринске партије из исте европске коалиције, него им је идеологија мало различита", каже аналитичар Петар Арсовски.

Прилика за сусрет званичника могла би да буде 24. маја у Бриселу, где је висока представница ЕУ позвала премијере са Западног Балкана. Да ли ће, уз актуелног македонског премијера, бити позван и мандатар, за сада је само предмет спекулација.