ЦЕАС Јелене Милић за затварање хуманитарног центра у Нишу

ЦЕАС подсећа на сумње које је центар изазивао од оснивања, а у данашњем саопштењу наводи да су те сумње појачане притиском руске стране да се центру омогући "посебан хибридни статус" у Србији.

Такође, како се наводи, сада је извесно да су нетачне и тенденциозне биле најаве да ће центар да прерасте у регионалну структуру за реаговање у ванредним ситуацијама, у којој ће учествовати још неке земље па и чланице ЕУ и НАТО.

Нетачно је, такође, да је Србија у последње три године била изложена великим елемнатрним непогодама, као и да је у санирању последица велику улогу имао управо центар у Нишу, а што се могло закључити из изјава руског особља у том центру.

На другој страни, наводи ЦЕАС, управо су постојање цантра у Нишу, али и "праве намере Руске Федерације како и зашто да га користи" отежавали или блокирали могућност да Србија и њени грађани користе предности чланства Србије у ЕУ механизму за цивилну заштиту, да Србија напредује у процесу преговора са ЕУ, те да се на основу Индивидуалног акционог плана партнерства са НАТО (ИПАП) унапреде структуре Србије за реаговање у ванредним ситуацијама и управљање кризама.

ЦЕАС подсећа да Србија једина у региону нема владину агенцију за реаговање у ванредним ситуацијама, али и да јавности мало зна о начину на који је Влада Србије финансирала рад центра.

Пристанак да центар добије дипломатски статус претворио би га практично у руски конзулат, сматра ЦЕАС, те констатује да Влада Србије тада не би имала контролу над објектом и запосленима.

ЦЕАС брине и због тога што се намеће поређење између статуса центра у Нишу и НАТО СОФА - Споразума о статусу снага са Србијом, при чему се, како тврде, намерно превиђа да СОФА Влади Србије даје право да тачно одреди положај НАТО особља који је транспарентан и над којим Србија има контролу.

То је супротно од дипломатског статуса и значило би да су ватрогасци у суштини припадници оружаних снага, сматрају у ЦЕАС.

Уверени су, међутим, да би најбоље било да се центар у Нишу затвори, а то би, тврде, олакшао долазак приватних лоw цост авио компанија на аеродром у Нишу, те омогућило јачање капацитета државе Србије за реаговање у ванредним ситуацијама и управљање кризама.