Балканске уцене

Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан каже да је разочаран због запаљивих изјава појединих лидера на Западном Балкану. Ханова оцена, али и упозорење, јесте да се такве изјаве лако могу обити о главу онима који их изговарају.

"Желим да изразим своје разочарање, чак и изнервираност, због запаљивих изјава појединих лидера у региону. Такве поруке које могу да се схвате као мешање у унутрашња питања суседних земаља и призивају на мењање граница нису прихватљиве и више су него контрапродуктивне", поручио је европски комесар надлежан за проширење и земље које се налазе на путу интеграција у Европску унију.

Та изјава Јоханеса Хана прва је конкретна порука Уније на синхронизоване најаве албанских лидера који су прошле недеље, почев од Тиране, преко Приштине, до Бујановца, подсећали на идеју о стварању "Велике Албаније".

Иако је у свом интервјуу премијер Албаније Еди Рама јасно навео да "уједињење Косова и Албаније није нешто што он прижељкује", у Србији се, селективно, чуо само део у коме Рама говори о могућности таквог уједињења. То је изазвало лавину алармантних коментара званичног Београда, почев од тога да је у питању "највећа претња за мир и стабилност региона" па до најава могућег "новог рата на Балкану" који ће укључити и Црну Гору и Македонију. Истовремено, у Подгорици и Скопљу су готово игнорисали ту ситуацију.

Разговор са Ханом у Бриселу био је довољан да и шеф дипломатије Србије Ивица Дачић "спусти лопту" и "европски" сагледа ситуацију. "Балкану су потребни заједнички интереси, а не повратак у прошлост, изазивање сукоба и претње миру и стабилности", поручио је Дачић. Ипак, он није изоставио да напомене да "и политичари из Србије могу да говоре о идеји да сви Срби живе у једној држави и да се то односи на Републику Српску и Србе у Хрватској и Црној Гори", али и да дода да то "не би водило напред, него у прошлост".

Балканске кризе и европски задаци

И док шеф дипломатије Србије броји нова поглавља у преговорима Србије и Европске уније и говори о "доброј динамици" тог процеса, албански премијер Еди Рама оцењује да су отворена врата ЕУ једини начин да Западни Балкан остане у „мирном и кооперативном" стању. У супротном, Рама упозорава да ЕУ чека "ноћна мора" коју ће направити Балкан ако "полуди". Рамино подсећање на већ виђени "балкански сценарио" заправо је политички притисак упућен директно, ако не и искључиво, на адресу Брисела.

Чињеница је да Албанија већ дуго стагнира на свом путу евроинтеграција: пет година је чекала на статус кандидата, који је, после захтева који је поднела 2009, добила тек 2014. године. До данашњег дана Тирана није отворила ниједно преговарачко поглавље у приступним преговорима са Унијом. Услов ЕУ, на првом месту Немачке, за почетак приступних преговора са Албанијом, јесте напредак у области владавине права у тој земљи. Постојећа листа домаћих задатака Тиране је и дуга и захтевна – почев од реформе правосуђа, јавне управе и изборног система па до сузбијања корупције и борбе против организованог криминала.

И то што је косовски премијер Хашим Тачи готово синхронизовано поновио Рамино "упозорење" Европској унији, такође не чуди познаваоце често кривудавих путева евроинтеграција Западног Балкана. Косово је, ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији, заправо дошло до краја свог тренутног евроинтеграционог пута. За сваки следећи корак Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу Косова као независне државе. Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.

Интересантна је и чињеница да у званичним бриселским документима све државе Западног Балкана имају "перспективу европске интеграције" (што подразумева и чланство у ЕУ), док се за Косово наводи само "европска перспектива" као шира и недефинисана категорија. У датим околностима већ се појавио и проблем око довољног подстицаја за даљу конструктивну сарадњу Приштине у оквиру Бриселског дијалога. Зато не чуди што је косовски премијер покушао да "ухвати исти воз" којим албански премијер покушава да брже стигне до ЕУ.

Друга ствар које се мора узети у обзир јесте да готово сваки пут када се на Балкану сусретнемо са учесталим, а иначе познатим фолклором запаљивих изјава, то значи да су негде избори близу и да се националистичка реторика користи у домаће сврхе скупљања гласова или замагљивања важнијих проблема. Чињеница је да ће се у Албанији парламентарни избори одржати средином јуна, а да се и Косово налази пред ванредним парламентарним изборима, због све извеснијег разлаза владајуће коалиције.

Вечито балканско питање: ко је крив?

Комесар ЕУ Јоханес Хан одбија могућност било каквог политичког притиска са Западног Балкана на Брисел, упозоравајући да се такво понашање може вратити као бумеранг.

Уместо на запаљиву реторику, ЕУ позива све у региону да енергију користе у циљу реформи и сарадње које једине могу Западни Балкан водити напред. Европска унија ипак носи свој део кривице због оваквог стања и понашања у свом "балканском дворишту". Она је на себе одавно преузела родитељску обавезу посредника и научила земље региона да ће Брисел да одговори, пресуди и нађе решење за вечита балканска питања – ко је крив?

Међутим, чак и недавна обнова фокуса ЕУ на Западни Балкан као да је имала и негативан утицај у региону. Пошто су се дуго жалиле да их је Унија ставила у други план, земље региона су се, због повишених тензија – првенствено због ситуације у Македонији, али и због затезања односа Београд и Приштине – поново нашле у фокусу Брисела.

Нажалост, пример претње по стабилност и безбедност Западног Балкана показао се као нешто на шта ЕУ мора да реагује. И сада, с већим или мањим разлогом, то постаје начин понашања на релацији Западни Балкан – Европска унија. Оно што највише забрињава јесте чињеница да је и после две деценије од крвавих сукоба на Балкану, питање мира и стабилности и даље примарно у односу на бољи живот људи.