Парламент изгласао медицинске законе

Претходно је Скупштина завршили расправу о амандманима на предлоге закона о поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње и о трансфузијској медицини. Почетак данашњег рада искористили су да поставе посланичка питања и траже обавештења од представника власти.

Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи предвиђа формирање банке репродуктивних ћелија, ткива и ембриона у Србији, а циљ му је повећање броја и процента успешности обављених поступака вештачке оплодње.

Тим законским решењем су дефинисани поступци добијања, обраде, испитивања и расподеле репродуктивних ћелија, њиховог продуженог чувања, правило њиховог увоза и извоза, мере надзора и инспекције у центрима које се баве потпомугнутом оплодњом.

Одредбе овог правног акта односе се на брачне или ванбрачне супружнике, жене без партнера или појединце који чувају своје полне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу.

Законом је проширен круг особа која могу учествовати у поступку, поред супружника и ванбрачних партнера утврђује право на поступке пословно способној жени, односно мушкарцу, који су употребу својих репродуктивних ћелија одложили због постојања могућности смањења или губитка репродуктивне функције.

Право чувања репродуктивних ћелија, односно ткива, даје се и малолетним особама за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни из медицинских разлога.

Закон утврђује правила рада и државних и приватних клиника, банака дарованих репродуктивних ћелија и ембриона, управе за биомедицину и инспекцијске службе.

Основни циљ новог закона је повећан број обављених поступака и повећан проценат успешности обављених поступака.

Нови закон је дефинише која здравствена установа може обављати послове банке, репродуктивних ћелија и ткива, и који су то послови које она обавља, а такође је дозволио могућност увоза, односно извоза под контролисаним условима.

Као и претходни тако и нови закон забрањује сурогат материнство.

Законом о трансфузијској медицини уређује се организација прикупљања крви и дефинише број јединица крви потребан Србији на годишњем нивоу.

Утврђено је да је Србији потребно 250.000 јединица крви годишње, а тај број до сада је износио између 230.000 и 240.000 јединица.

Главна новина у закону је да ће уместо досадашњих 47 болничких банака крви транфузиолошких служби убудуће постојати четири овлашћена центра за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви. Центри у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу биће међусобно повезани информационим системом, али и са свим болницама.

Законом је утврђено да ће све предвиђене и овлашћене транфузијске установе морати да имају амортизовану опрему, одговарајући простор, као и едукативне здравствене раднике и сараднике што, како је у образложењу закона наведено, директно утиче на побољшање квалитета прикупљања крви и компонената крви.

Почетак примене закона предвиђен је од 1. јануара 2019. године.

Скупштина је усвајањем овог закона и закона о вештачкој оплодњи завршила другу седницу редовног пролећног заседања.