И власт и опозиција за предложена решења о вештачкој оплодњи

Скупштина Србије завршила је начелну расправу о предлозима закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи и о трансфузијској медицине, а седницу ће наставити у уторак, расправом о амандманима. 

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је новим законом о поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње предвиђено оснивање банке репродуктивних ћелија и ткива, као и чување ембриона.

Објаснио је да се одредбе овог закона односе на брачне и ванбрачне партнере, жене без партнера или појединце који чувају своје полне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу.

Наводећи да је вантелесна оплодња према садашњим решењима бесплатна само за неплодне парове који испуњавају низ услова, и то у ограниченом броју покушаја, Лончар каже да биомедицински потпомогнута оплодња мора бити што доступнија, мада не и кључна, у борби за демографски опоравак земље.

Предложена решења, каже, утврђују правила рада и државних и приватних клиника, такозваних центара за биомедицински потпомогнуту оплодњу, банака дарованих репродуктивних ћелија и ембриона, управе за биомедицине и инспекцијске службе.

Навео је да је предвиђено да супружници или ванбрачни партнери имају могућност даровања ембриона који су настали у поступку вантелесне оплодње, а од којих су одустали, уз обавезно спровођење јасне процедуре.

Та процедура, додаје, подразумева пристанак оба супружника, односно ванбрачна партнера за давање ембриона, као и правно и психо-социјално саветовање.

Нагласио је да је даривање репродуктивних ћелија или ембриона добровољан и несебичан чин, те да се репродуктивне ћелије и ембриони неће плаћати.

Министар каже да ће право на чување репродуктивних ћелија, односно ткива имати и малолетници за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни због медицинских разлога.

Говорећи о замрзавању ембриона, Лончар је навео да ће тај поступак непосредно смањити стопу близаначких трудноћа, која са собом носи повећан ризик по мајку и плод, с озбиром да ће парови имати могућност да чувају ембрионе из претходних покушаја вантелесне оплодње.

Прецизирао је да се парови тако могу одлучити за враћање мањег броја ембирона приликом првог поступка вантелесне оплодње, а да преостале замрзну и искористе у наредном постуку.

Лончар каже и да је новим законом и даље предвиђена забрана сурогат материнства, пре свега због могућности злоупотребе.

У скупштинској расправи о том законском предлогу, већина посланика је оценила да предложени закон унапређује и модернизује ту област и помаже у томе да се Србија ухвати у коштац са проблемом "беле куге".

Шеф посланичке групе СРС Војислав Шешељ сматра да комплетан поступак вантелесне оплодње мора бити бесплатан, а сада се, каже, само припрема за тај поступак плаћа око 100.000 динара.

"Све жене које желе да остваре материнство, биле удате или неудате, то им треба омогућити тако што ће им укупна медицинска помоћ бити апсолутно бесплатна", рекао је Шешељ.

Шешељ се осврнуо и на забрану нуђења, односно даривања репродуктивних ћелија, односно ембриона ради стицања имовинске или било које друге користи, називајући предлагаче закона "заробљеницима старих догми".

"Може жена која не жели да се удаје да одабере мушкарца који неће да је ожени, а он представља неки идеал у њеној уобразиљи правог мушкарца или по физичком изгледу, или по интелектуалним способностима… ако се они договоре да се услуга обави и плати новцем, који је разлог да се то не прихвати", упитао је шеф радикала.

Говорећи о банкама репродуктивних ћелија, Шешељ је желео да зна да ли је могуће да се роди здраво дете уколико се пре тога ембрион замрзне.

"Ако није могуће замрзнути комплетног човека, па га после одмрзнути да буде жив, нисам сигуран да је то могуће код ембриона", рекао је Шешељ и упитао зашто се забрањује да се ембрион извади из труднице која је умрла, јер је могуће да њен супруг жели да се роди дете и нађе сурогат мајку.

С једне стране, наставио је Шешељ, дозвољавате да се живим људима вади срце, јетра и многи други органи, а човек је жив док му срце куца, а не док му ради мозак, рекао је он и, у свом маниру, поручио да, "када би мозак био пресудан за утврђивање да ли је човек жив или не, трећина посланика не би могла бити проглашена живим".

И шеф посланичке групе СДС Марко Ђуришић, који је најавио да ће посланици те странке гласати за предложени закон, навео је да постоје медицински разлози када је сурогат мајка практично једино решење, те да аргумент да се нешто не уводи због тога што не може да се контролише и спрече злоупотребе није довољно јак.

Ђуришић каже да треба видети како дефинисати сурогат материнство кроз Грађански закон или неки други посебан закон, наводећи да је у многим земљама то дозвољено.

Министар здравља Златибор Лончар каже да то није никаква дефинитивна забрана, али да сада није у могућности да спроведе сурогат материнство на начин да не дође до злоупотреба.

"Једноставно смо рекли да у овом моменту нисмо у могућности да то решимо. Ако се дефинишу правила, ако се прецизирају, ако имамо довољно гаранција да неће доћи до злоупотреба, никакав проблем немамо да приступимо томе", рекао је Лончар.

Када је реч о извозу репродукционог материјала, Шешељ мисли да то не треба радити без писмене сагласности даваоца.

На Шешељево питање да ли се од замрзнутих ембриона може родити здраво и нормално дете, Лончар је рекао да су после такозваног замрзавања рођене генерације и генерације, те да до сада није било никаквог проблема.

Лончар је истакао да то деценијама већ функционише и да су то чињенице.

Да је закон добар сматра и шефица посланичке групе Нова Србија - За спас Србије Санда Рашковић Ивић, која каже да је Предлог закона о биомедицинској потпомогнутој оплодњи представља важан корак у лечењу једне од најтежих болести која је захватила Србију, а то је бела куга.

За разлику од Ђуришића и Шешеља, Рашковић Ивићева и шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић сматрају да је добро што је забрањено сурогат материнство.

Образлажући предложени закон о трансфузијској медицини, Лончар је рекао да је предвиђено да ће, уместо досадашњих 47 болничких банака крви трансфузиолошких служби, убудуће постојати четири овлашћена центра за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви.

Ти центри ће бити у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу. Међусобно ће бити повезани информационим системом, али и са свим болницама.

"Држава овим законом дефинише количину крвних потреба у здравству према броју становника. Годишње мора да се обезбеди 250.000 јединца крви. Сада се прикупља између 230.000 до 240.000 јединица", каже Лончар.

Оштра полемика Маје Гојковић и Маринике Тепић

Током утврђивања дневног реда дошло је до расправе председнице парламента Маје Гојковић и посланице Маринике Тепић, када је Тепићева образлагала свој предлог закона о изменама закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја.

Тепићева је рекла да јој се чини да су сада измене тог закона бенигне у односу на оно што се дешавало последњих недеља.

Шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић у парламент је, рекла је она, увео нову категорију, па можда чак и "нову расу" - децу народних посланика и децу новинара, а поводом тога што је недавно јавно показивао фотографије учесника протеста.

Маја Гојковић није дозволила да Тепићева настави излагање.

"Под пуном одговорношћу не дозвољавам да наставите. Смените ме, спалите ме, набијте ме на колац, то сте предлагали сви заједно преко друштвених мрежа, али дозволити да се говори о фашизму у парламенту Србије - не дозвољавам", рекла је Гојковић.

Гојковићева је поручила да је "ово за сваку осуду и јавности и парламента и замолила све посланике и шефове посланичких група да реагују на "овакав непримерени речник".

Додала је да је особа која се "не копча на леђа".

"Врло добро знам о чему се ради, слушала сам и неистине које сте износили испред (у холу). То је ваше право, али овде не можете", рекла је Гојковићева.

Скупштина Србије потврдила је данас на претходној седници више међународних споразума, међу којима су и они о полицијској сарадњи, о подстицању и заштити улагања, елиминацији незаконите трговине дуванским производима, климатским променама, пловидби Тисом, као и споразуми из области образовања и културе.

Посланици нису прихватили предлог да се о предлогу за разрешење председнице Скупштине Србије Маје Гојковић расправља по хитном поступку.

Иницијативу за њено разрешење поднела су 32 посланика, а за расправу по хитном поступку је гласало 13 - мање од броја потписника иницијативе.

Гојковићева је раније најавила посебну седницу са том тачком дневног реда, а она неће бити одржана пре 29. априла.