Лихт: "Европеизовати" Балкан

На дебати "Европа у Србији и Србија у Европи – где се сусрећемо?" Соња Лихт је рекла да Србија и све земље региона морају саме да уложе "екстра напор" да стигнемо оне који схватају озбиљност ситуације која може да настане у региону.

"Треба да предузмемо све што можемо, уз подршку наших пријтеља из Европе, да успоставимо што је могуће пре неку врсту савезништа са оним људима, на пример у Немачкој, који разумеју дубину и ширину проблема и на озбиљан и осмишљен начин да звонимо на узбуну", каже Лихтова.

Као највећи проблем у региону, Лихтова наводи радикални "демографски слом", који се овог тренутка пред нама одиграва, истичући да одлазе они који би могли да буду носиоци промена.

А отишло их је, каже, много више 2015. него икада раније.

"Можемо ли нешто да учинимо? Мој одговор је – морамо. Држава, нажалост, чини врло мало или ништа", сматра Лихтова.

Како је навела, одавно није чула да се некоме од тих изузетних људи који су направили изузетне каријере у свету упућују позиви да редовно предају на нашим универзитетима.

Треба успостави много више мостова између нас и њих, јер су нам неопходни уколико желимо да зауставимо демографски слом, сматра Соња Лихт.

"То су људи од којих очекујем да се заложе за одређене вредности. Они нису отишли одавде зато што су само трчали трбухом за крухом. Они су отишли одавде зато што осећају да нема те европске перспективе којој су се надали", рекла је Лихтова.

И ти људи, каже, треба да нам буду савезници у томе да успоставимо или да бар покушамо да вратимо део оних вредности због којих смо били спремни много пута да искористимо право на побуну и да кренемо у борбу за нешто друго од онога у чему живимо данас.

На дебати коју је организовала Фондација Центар за демократију уз подршку Фондације Фридрих Еберт, председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је рекла да је 2017. кључна за испољавање капацитета за даљу консилидацију ЕУ, истичући важност стабилности ЕУ за коју каже да је тренутно под великим притиском и запада и истока.

"Поруке о будућности ЕУ и то прилично негативне стижу и из САД, а постоји стрепња од утицаја Русије на изборне процесе у појединим земљама у ЕУ. Та врста притиска константно расте", наводи Јоксимовићева.

Оценила је да је у овом тренутку за Западни Балкан од изузетног значаја управо стабилизација прилика у ЕУ како би се та врста стабилности могла прелити и на регион али и на реформске процесе који су неопходни у свим земљама западног Балкана.

Уколико се, наводи Јоксимовићева, покаже да евроскептицизам нема доминантну улогу у кључним земљама ЕУ, онда можемо говорити о процесу који ће установити нове односе унутар саме ЕУ.

Професор Факултета политичких наука Слободан Марковић сматра да Брегзит неће довести до револуционарних промена на западном Балкану, упитавши може ли да се европеизује држава са радикалним одливом мозгова.

Професор Драгољуб Мићуновић каже да га забрињава жеља да се хрли назад у прошлост, наводећи да најхрабрије што у Србији може политичка елита да уради јесте - да пружи огледало друштву.

Новинар Бошко Јакшић сматра да су се европске интеграције свеле на бриселски дијалог, те да Приштина постаје станица преко које Србија иде ка ЕУ.