Проблеми ЛГБТ популације – проблеми свих

Омеровић је поручио да се заједно са независним телима и невладиним организацијама наставља борба против предрасуда и стереотипа.

Наводећи да у Србији нема системске дискриминације, Омеровић је на регионалној конференцији у оквиру пројекта "Бити ЛГБТИ у Источној Европи" рекао да су побољшању положаја ЛГБТ особа у Србији допринели закони, али највише појединци из те популације који отворено изражавају своју сексуалну различитост и говоре о проблемима. 

"Верујем да ћемо предузети наредне кораке у унапређењу људских права и положаја ЛГБТИ", рекао је Омеровић и навео да парламент и скупштински одбори томе дају пун допринос.

Изразио је уверење да су проблеми у вези са организовање Параде поноса иза нас, те да ће убудуће то бити мирна окупљања, без великог присуства полиције.

Наводећи да се предрасуде и стереотипи полако и постепено превазилазе, Омеровић је подсетио на прошлогодишњу Параду поноса која је протекла мирно, за разлику од 2010. и стравичних немира, вандалског понашања и повређених учесника и полицијаца.

То што се регионална конференција одржава у Београду за Омеровића је признање Србије на ономе што је учинила на унапређењу положаја ЛГБТИ популације.

"Свесни смо угрожености појединих група. Најугроженије су особе са инвалидитетом, жене жртве насиља и ЛГБТИ. Радићемо на томе да што је могуће више унапредимо положај ЛГБТИ", навео је Омеровић.

Стелина Недера рекла је на скупу у Кући УН у Београду да је законски оквир за унапређење положаја ЛГБТИ популације у Србији обухватан, те да су државни органи активнији и предузимају више корака у том правцу.

Она је, међутим, истакла да је и даље потребна снажна политичка подршка као фактор за промоцију ЛГБТИ права, наводећи питање уређења истополних бракова и примену антидискриминаторних закона.

Недера је као проблем навела и то што припадници ЛГБТИ и даље немају подршку у области здравства, образовања и запошљавања.

"Отежан приступ социјалној заштити" 

Трансродна особа, некадашњи мајор Војске Србије, Хелена Вуковић рекла је да је важно говорити о проблемима транс особа, међу којима је основни, каже, њихова потпуна правна невидљивост јер је немогуће добити лична документа у складу са родним идентитетом.

Због тога је, каже, отежан и приступ социјалној и здравственој заштити, образовању и запошљавању.

Како је навела Вуковићева, покренуто је питање промене Закона о матичним књигама, како би се сва права омогућила трансродним особама које пролазе дуг период транзиције који траје између две и четири године.

Вуковић је као велики проблем, посебно у локалним срединама, навела насиље према трансродним особама, наводећи да је 70 одсто насиља према ЛГБТИ поплацији усмерено према трансродним особама јер су оне "највидљивије", са обрисима старог пола који још постоје.

Проблеми су, каже, и у вези са пријављивањем злочина из мржње, наводећи пример транс момка из Власотинца који је морао да оде из Србије јер је иста група хулигана више пута нападала њега и његову девојку.

Како је навела, проблем је и недостатак хормона које трансродне особе морају да пију до краја живота.

Вуковићева је најавила да ће 24. јуна бити одржан други Прајд.

"Тада ћемо прошетати и показати да смо различити и показаћемо да смо срећни што смо различити", каже Вуковићева.

Аџит Јоши из УСАИД рекао је да ће фокус дводневне конференције бити на питањима здравствене заштите и живота у породици, те да ће сутра бити дефинисане конкретне препоруке.

На скупу се говорило о шансама за смањење неједнакости и искључнеости ЛГБТИ у земљама западног Балкана и начинима борбе против хомофобије.