Демаркација са Црном Гором враћа насиље на Косово

Опозиција је скидање тог питања са дневног реда скупштине назвала својом победом. Међутим, демаркација граничне линије са Црном Гором кључни је услов Европске уније да се житељима Косова омогући визна либерализација за земље чланице Уније.

Владајућа коалиција је у неколико наврата покушала да убеди јавност да потписаним споразумом о демаркацији границе са Црном Гором Косово не трпи никакву штету, док опозиција упорно тврди да сетим документом губи више од 8.000 хектара територије. Углавном планина и пашњака.

Влада је у последњем покушају формирала независну комисију за мерење територије и намера јој је да убеди опозицију да у разграничењу нема нерегуларности. Извештај комисије се очекује ускоро, али према мишљењу аналитичара, њиме неће бити промењена ситуација у парламенту.

За ратификацију међународних докумената, у шта спада и споразум Тачија и Лукшића, потребне су две трећине гласова посланика. Владајућа већина на папиру има тај број од 80 посланика. Међутим, српски посланици као део владајуће коалиције, месецима не учествују на седницама скупштине и владе. Без њих, влада нема две трећине посланика.

Српски посланици су незадовољни изгласавањем закона о Трепчи и односом две водеће албанске странке према решавању проблема који се тичу Срба на Косову.

Одлучили су се да замрзну учешће у институцијама, чиме блокирају скупштину у усвајању било ког акта за чије усавајање су потребне две трећине гласова.

Из владе нису навели да ли имају најаву враћања посланика и министара Српске листе активностима централних институција. Из Српске листе стижу изјаве да за сада нема враћања у институције.

Шеф посланичког клуба Српске листе Славко Симић тај став је пренео и америчкој парламентарној делегацији, да Српска листа и даље наставља са политичким протестом неучествовања у раду централних институција, због закона који су усвојени у скупштини, а који имају једнострану правну основу из чијих су процеса израде и усвајања били искључени српски политички представници.

То су пре свега закони о Трепчи, верификацији имовине и закон о стратешким инвестицијама, закони који нису заштитили виталне интересе општина са српском већином и имовине српске заједнице на Косову и Метохији.

Због замрзавања активности, али и привржености Влади Србије и редовним консултацијама са њеним представницима, албанска опизиција је у више наврата тражила од косовске владе и скупштине да искључи посланике Српске листе из институционалног живота у Приштини.

Најизраженије незадовољство српских посланика је према одбијању водећих албанских странака да почну формирање Заједнице српских општина, организације договорене бриселским договором Београда и Приштине.

Заједница код албанске опозиције изазива исто толико револта и противљења колико и план демаркације границе са Црном Гором.

Недавно су три водеће личности на Косову – Хашим Тачи, Иса Мустафа и Кадри Весели – констатовали да ЗСО треба формирати, додуше, упоредо са трансформацијом Безбедносних снага Косова у косовску војску.

Враћање питања ЗСО и демаркације на дневни ред, отворено враћају и претње опозиције да ће активирати своје већ опробане мере отпора – сузавац, нереде, насиље и отворени сукоб у скупштини и на улицама Приштине.

Мишљења аналитичара на Косову су да ако ратификација споразума поводом границе са Црном Гором не успе, институцијама не преостаје друго сем да распишу ванредне парламентарне изборе, истовремено када буду и локални, а редовни локални избори су предвиђени у последњим месецима ове године.