Сарајевски захтев за ревизију пресуде – пут у прошлост

Суд пред којим се суде државе не би смео ни да узме у разматрање најављени захтев за ревизију пресуде против Србије јер је то, каже српски шеф дипломатије, приватна тужба бошњачког члана Председништва, Бакира Изетбеговића.

"Има неколико аспеката тог проблема. Први је тај што се тиме баца уље на ватру у односима између народа у БиХ и између народа у региону и држава у региону. Овиме ће озбиљно бити нарушени односи између Србије и БиХ. С друге стране, биће озбиљно нарушено уставно устројство и функционисање БиХ зато што су представници српског и хрватског народа против тога", рекао је министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Да захтева ревизију право има Председништво, али не само један његов члан, кажу стручњаци. Истичу да је пракса да се захтев за ревизију третира као нови поступак а да би се покренуо неко за то мора да буде овлашћен.

Професор међународног права Тибор Варади објашњава да, ако је у питању нови поступак, онда досадашње овлашћење није пуноважно.

"Потребно је ново овлашћење а оно није издато. То је, иначе, уставно-правно занимљиво – да ли је то министар спољних послова или Председништво", рекао је Варади истичући да, по његовом мишљењу, ревизија није ваљано поднета и да ће се то утврдити и у Хагу.

За нову тужбу аргумената нема и зато стручњаци причу о ревизији виде као врсту политичког скандала који, кажу, постаје рутина на босанској сцени.

"Ово ће бити само још једна криза у низу коју изазивају Бошњаци, бошњачка политика која се парадоксално залаже највише за опстанак БиХ и желе ту јединствену и унитарну БиХ. Из овога видимо како би она требало да изгледа по њима – да је то заправо земља у којој би доминирао један народ, релативно најбројнији", рекао је професор политичких наука Ненад Кецмановић.

За Кецмановића су најновији догађаји само још једна потврда да БиХ, оваква каква је, више не може да функционише и да би се требало вратити на изворну верзију Дејтонског споразума која је давала више самосталности ентитетима и народима.