Свобода: ЕУ неће дозволити промену равнотеже на Балкану

Београд и Приштина морају да се врате разумном дијалогу, уверен је председник Управног одбора Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи Ханес Свобода, који сматра да Брисел није имао превише разлога да реагује у случају слања специјалне полиције РОСУ на север Косова.

Додаје, међутим, да ће Брисел, ако треба, и војно интервенисати, ако неко заговара сукобе.

У разговору за Танјуг Ханес Свобода наводи да ЕУ мора да остане фокусирана на Балкан, на коме је, констатује, стабилност била и остала крхка, те упозорава да сви треба да знају да, ако желе да се приближе ЕУ и уживају њене предности, морају да се окрену дијалогу, да се интегришу, а не да се деле.

Поручује да се не може мењати равнотежа на Балкану, а да ЕУ и због своје будућности мора бити фокусирана на Балкан.

"Балкан није само неки регион далеко од ЕУ, већ простор на којем миграциони таласи, економски развој, па и тероризам могу да утичу на стабилност. Иако постоје само мале групације које покушавају да врбују људе за рат, то се може радикално променити уколико земље региона не виде своју перспективу у Европи. Зато је важно да се ЕУ и из сопственог интереса фокусира озбиљно на Балкан, са јасним циљем његове будућности унутар ЕУ", поручује председник Управног одбора Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи.

Сматра да треба сачекати председничке изборе у Србији, верујући да ће након њих уследити "разумније реакције" између Београда и Приштине.

Свобода скреће пажњу на то да Приштина мора да реши економске проблеме и питање интеграције српске заједнице, јер ће то, сматра, сузити простор Србији и њеним политичарима за критике.

Подела Косова, о чему се поново говори у појединим медијима, не долази у обзир, наводи председник Управног одбора Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи и објашњава да би такво "решење" водило само у нове поделе и конфликте.

"Ако поделимо Косово – шта је са Прешевском долином, Македонијом и тамошњом мањином, шта је са БиХ и РС? Свака подела доноси нове поделе и нове немире. Етничке границе нису јасно одређене. Морамо да се припремамо за Европу будућности, где смо увек имали етничко помешане структуре", поручује Свобода и упозорава да ЕУ неће прихватити у своје чланство оне који уносе несигурности.

Наглашава да сви морају да се навикну да су добросуседски односи решење за билатералне, али и социјалне проблеме, што је све важан предуслов за пријем у чланство ЕУ.

На констатацију да тај принцип није испоштован кад је Кипар примљен у ЕУ, председник Управног одбора Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи каже да је сигуран да су многи зажалили због такве одлуке, али, додаје, не искључује могућност да се решење тражи паралелно или након пријема у чланство, наравно под условом да постоји разуман дијалог.

У том смислу каже да могуће решење на Кипру захтева равноправни третман два народа, те да би то могао да буде модел за Косово, где српска заједница, наглашава, не би требало да се посматра само као мањина, већ као конститутивни део.

Србија и Хрватска треба да реше своје међусобне проблеме

Свобода, који је бивши известилац Европског парламента за Хрватску, оцењује да блокаде у процесу европских инетеграција због билатерарних питања никада нису добре, што се потврдило и када је Словенија блокирала Хрватску, те да би и Србија и Хрватска требало да реше своје међусобне проблеме.

Упозорава зато да "национална оријентација" у ставу, а при томе без спремности на компромис, може само краткорочно да донесе поене политичарима, али да ће сигурно дугорочно да нашкоди земљи.

Оцењује да је Влада Србије много учинила за земљу, али да још има доста посла, као примере наводи слободу медија, сарадњу са суседима, посебно са Хрватском, па и дијалог са Приштином.

Истовремено, сматра да Србија треба да упути и јасан сигнал против поделе БиХ, јер тврди да нејасни ставови нису од помоћи.

"Очекујем и желим да након избора у Србији поново настане разумна клима за разговоре са Хрватском и са Приштином. Желим у овој години да се у БиХ сва три народа врате за преговрачки сто и размишљају о будућности, а не прошлости, да у Макеоднији дође на власт нова влада која, за разлику од досадашње, не би била само националистичка, да народи у тој земљи пронађу разумевање и нови однос", порука је председника Управног одбора Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи региону.

Истовремено, Свобода изражава уверење да ће се Аустрија и даље снажно анагажовати на Балкану.

Јер, примећује, ради се о њеном суседству, па, иако, како каже, има "врелијих" конфликата, попут Украјине, Аустрија као председавајућа ОЕБС-у неће изгубити из вида ситуацију на Балкану.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво