Дрецун: Не могу се искључити инциденти на КиМ

"Има наговештаја екстремних Албанаца и посебно бивших припадника терористичке ОВК и ОВПБМ да могу да предузму евентуално неке насилне акције", рекао је Дрецун новинарима после седнице одбора за КИМ која је била затворена за јавност и трајала је скоро три сата.

Дрецун каже да се припадници тих група стално позивају преко друштвених мрежа, оглашавају се преко медија и спремни су за изазивање насиља.

"Тако да се не могу искључити инциденти у наредном периоду посебно имајући у виду ситуацију око хапшења Рамуша Харадинаја", рекао је Дрецун.

На питање да ли се то односи само на територију КиМ, Дрецун ја казао да су припадници бивших структура ОВК и ОВПБМ присутни на КИМ, али да су елементи тих структура присутни и у многим другим земљама.

Такође, рекао је и да очекује да ће притисак на Србе на КИМ расти у наредном периоду.

"Детаљно смо анализирали постојећу ситуацију и утврдили смо да је политичка ситуација релативно стабилна упркос појединим политичким тензијама које су присутне, али да је безбедносна ситуација осетљива и да показује тендецнију погоршања, с тим у вези присуство радикалних исламиста на Космету је значано и наше надлежне службе процењују да је опасност од извођења терористичких акција на КИМ висока", истакао је Дрецун.

Одбор је тражио од надлежних државних органа и од служби безбедности да детаљно прате и информишу нас о развију политичке и безбедносне ситуације на КиМ, истакао је он.

Иначе, седници Одбора су присуствовали припадници МУП-а, БИА, ВОА, ВБА, Канцеларије за КиМ који су информисали чланове одбора о актуелној политичкој и безбедносној ситуацији на КиМ.

"Бојим се да ће политика превагнути над правдом"

Дрецун каже да се боји да ће у случају Рамуша Харадинаја политика однети превагу над правдом и да ће лидер Алијансе за будућност Косова поново избећи да се суочи са одговорношћу за ратне злочине.

Држава, каже Дрецун, предузима све активности које има на располагању, наводећи да је припремљен обиман доказни материал.

"Што се чињеница тиче, оне не мањкају када је у питању Харадинај, али бојим се да ће можда нечија политичка одлука изван Србије ипак победити чињенице, као што смо то виђали у минулим годинама”, рекао је Дрецун.

На питање да ли ће коначна одлука о изручењу Харадинаја погоршати већ незавидну ситуацију која се односи на формирање ЗСО и преговоре, Дрецун је одговорио да би привођење осумњичених за ратне злочине требало да буде корак напред.

“Нажалост Албанци као већинска национална заједница на Космету и даље не показују спремност да се суоче са злочинима које је починила тероритичка ОВК и у том смислу сваки покушај да се злочинци попут Харадинаја приведу правди доживаљавају на другачији начин”, рекао је Дрецун.

Како каже, појединци међу њима и неке структуре су спремне на извођење и насилних акција да би спречили реализацију довођења пред правду Рамуша Харадинаја или неких других команданата терористичке ОВК.

Одговарајући на питање да ли се претње односе и на дипломатска представништва Србије, Дрецун каже да су на одбору обавештени о активности које предузимају надлежни државни органи, али с обзиром да је седница била затворена за јавност, није могао да изнесе више детаља.

Говорећи о формирању ЗСО, Дрецун је подсетио да је то темељни стуб Бриселског споразума, упркос снажној опструкцији привремених институцији у Приштини да она не буде формирана.

Екстремисти би, каже Дрецун, желели да се иде тим правцем, да хапшење Рамуша Харадинаја буде оправдање за заустављање процеса нормализације односа, да се не формира ЗСО….

Ми то не повезујемо, допринос процеса нормализације односа је управо кажњавање оних који су одговорни за ратне злочине”, рекао је он подсетивши да и албанска страна инсистира на решавању судбине несталих и на кажњавању оних који су одговорни за злочине.

Међутим, додаје да албанска страна мора да прихвати и инсистирање српске стране да морају да буду процесуирани они који су одговорни за злочине над Србима, Ромима.

"Kо више брине о народу на КиМ"

Данашња је седница Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије изазвала реакције појединих посланика због тога што није било ТВ преноса, односно зато што није била отворена за јавност, па је тако највише на ту тему примедби имао Славиша Ристић, самостални посланик, који је у томе видео намеру да се од јавности прикрије истина о "издајничком деловању" представника владе.

Он, истина, није био спреман да одговори на питања новинара у парламенту, али у изјави достављеној медијима у писаној форми критиковао пре свега председника Одбора Милована Дрецуна, наводећи да објективних разлога за затварање седнице није било.

У одговору, такође у писаној форми, заменик директора Канлеларије за КиМ Душан Козарев наводи да је уобичајено да се такве седнице одржавају без присуства представника медија и јавности, како би се народним посланицима дале што потпуније информације, које неретко имају ознаку тајности и чија природа може бити безбедносно осетљива.

Ристић, међутим, сматра да наводи о којима се у информацијама ВБА и БИА говори никако не могу бити државна тајна, јер се, како каже, ради о чињеницама, безбедносним инцидентима или политичким одлукама које су се догодиле у протеклом периоду на простору КиМ, а о чему су јавно говорили представници Владе Србије, државни органи и медији.

Козарев, пак, тврди да разлог за затварање седнице није била жеља да се било шта сакрије од очију јавности, те подсећа да је Ристић на самој седници негодовао због изостанка телевизијских камера.

"Посланик Ристић наравно на крају и није био ускраћен за публику, јер увек има медија који су спремни да дају публицитет његовим водвиљима на тему издаје српских националних интереса на Косову и Метохији", прокоментарисао је Козарев у изјави за медије, оценивши да грађани немају разлога да стрепе, јер већина народних посланика, тврди, теми јужне покрајине не приступа на естрадни начин, "како то чини посланик Ристић".

И док Ристић у свом обраћању критикује институцију Заједнице српских општина, тврдећи да она само треба да буде фасада која ће да сакрије чињеницу да је "ова власт укинула институције српске државе на КИМ, те да треба да амнестира владајући режим од неодговорне националне политике", Козарев наводи да је положај Срба на Косову и Метохији и заштита државног интегритета и суверенитета и даље приоритет и најважнија политичка тема у Народној Скупштини Републике Србије.