Западне службе обавестиле Србију о могућем нападу албанске дијаспоре

"Та информација је дошла из једне велике земље и велике безбедносне заједнице, са именима и презименима људи, са земљом о којој се разговарало као могућој земљи где би мета можда могла бити наша амбасада или конзулат", рекао је Дачић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Све те податке западне службе имају, истакао је Дачић.

"Једна од опција која је разматрана је да се Србија приволи да одустане од гоњења путем заузимања неког од дипломатско-конзуларних представништава или објекта који припада Србији и узимања талаца. Тачно се зна ко је такве предлоге износио, по имену и презимену, где живи", каже Дачић.

Ради се о земљама које имају бројну албанску дијаспору, навео је министар спољних послова.

Дачић је напоменуо да су државе домаћини одговорне за безбедност српских дипломатско-конзуларних представништава, у којима је подигнут ниво будности.

"И данас се настављају протести албанске дијаспоре испред фрацуских и наших дипломатско-конзуларних представништава, али то неће утицати на став Србије када је реч о Харадинају или било коме другом. Реч је о ратним злочинима", поручио је Дачић.

Приштина брани ратног злочинца, "не дају да се хапси, када су они у питању", указује Дачић.

"Што се нису бунили када је Црна Гора изручила неке наше који су ухапшени у Црној Гори?", упитао је министар.

Они не могу да побегну од своје прошлости, нагласио је Дачић и поручио да је Србија спремна на то да свако одговара за ратне злочине.

"То није било какво изазивање запаљиве реторике нити било чега о чему бисмо се свађали. Ваљда свако треба да одговара за ратне злочине", истакао је Дачић.

Што се тиче захтева за изручење Харадинаја, објашњава да то није у надлежности његовог министарства, већ министарства правде.

Међутим, Дачић сматра да нема разлога да Србија не затражи изручење и подсећа на то да је премијер Вучић рекао да ће оно бити затражено.

Српско тужилаштво је против бившег косовског премијера и вође ОВК Рамуша Харадинаја поднело 108 кривичних пријава због сумње да је извршио кривична дела тероризма, удруживања ради непријатељске делатности и убијања цивила.

Харадинају се за ратне злочине судило и пред Хашким трибуналом, који га је 2012. године ослободио по свим тачкама оптужнице.

Током тог суђења, неки од кључних сведока оптужбе су убијени или су настрадали под неразјашњеним околностима.