Макалистер: Србија на правом путу приближавања ЕУ

Представљајући нацрт извештаја о Србији пред Спољнополитичким одбором ЕП, Дејвид Макалистер је рекао је да ће темељна примена реформских мера бити мерило успеха у европским интеграцијама. Извештај подсећа да је до сада отворено шест поглавља и истиче добру припрему Србије за преговоре.

"Желим да нагласим позитивне тачке као што су поправљање опште економске ситуације: добре резултате неких економских реформи и већи привредни раст. Поздрављамо и проевропску оријентацију Владе формиране после избора, као и политику регионалне сарадње која је у блиској вези са личним ангажманом премијера Вучића", навео је Макалистер. 

Известилац Европског парламента за Србију  је пред посланицима Европског парламента у Бриселу нагласио да је Влада Србије направила позитивне помаке у оквиру економских реформи у земљи, решавања последица миграционе кризе као и у промицији регионалне сарадње и помирења на западном Балкану.

"У 2017. години Србија мора да стави фокус на јачање владине права, јер корупција и организовани криминал и даље представљају препреку за демократски, социјални и економски развој земље. Истовремено, недостаци у пољу слободе медија и изражавања морају да се решавају као приоритетна питања", изјавио је Макалистер представљаући нацрт извешатаја о напретку Србије у 2016. години.

У извештају се наводи, како је речено, контроверзни догађај у насељу Савамала уз позив да се случај брзо реши.

"Желимо да Србија настави и појача напоре у области владавине закона, верујемо да је важно да слобода изражавања и медија буде гарантована", навео је Макалистер.

У дискусији која је уследила, чланови Одбора готово су се једногласно сложили да је Макалистеров извештај о Србији "позитиван, избалансиран, да има објективан и подстицајан тон" када је реч о напретку Србије на путу ка чланству у ЕУ.

Председник парламентарног Одбора за сарадњу са Србијом Едуард Кукан поздравио је напредак Србије у години за нама и изразио уверење да ће се такав тренд наставити и у 2017. години.

"Надам се да ће процес приступања бити заснован на оцени постигнутог, а да неће бити жртва билатералних размерица", нагласио је Кукан.

Његов став о неприхватљивости хрватских блокада на евроинтеграционом путу Србије подржала је и Тања Фајон, као словеначки посланик у Европском парламенту Иво Вајгл.

"Мислим да ситуација између Србије и Хрватске сада треба да смири, да почне неки бољи период у овој години и да се избегну тензије, а да Хрватска може да помогне на путу Србије ка Европској унији", каже Тања Фајон, известилац за Србију групе социјалиста и социјалдемократа

"Сведоци смо атмосфере која се ствара, а која подсећа на критичне периоде наше историје. Ту су непотребни сукоби Србије и Хрватске, као и блокаде које су уследиле због тога. Хрватски политичари су рекли да неће понављати грешке које су словенчки политичари учинили када је Хрватска била на путу ка чланству у ЕУ. Они сада раде нешто много горе", сматра Вајгл.

Истовремено чланови Одбора за спољу политику Европског парламента из редова хрватских парламентараца оценили су да Србија мора више да уради на пољу заштите мањинских права, али и када је у питању истрага око несталих особа током 1990-их.

Они су поново затражили укидање закона о регионалној јурисдикцији Србије за ратне злочине као и пуну сарадњу Београда са Трибуналом у Хагу и дистранцирање Србије од Русије.

"Процес отварања првих поглавља је заправо позитиван притисак на Србију у циљу стварне трансформације земље. На то не би требали да гледамо као на неку врсту блокаде", оценио је хрватски представник у европском парламенту Тонино Пицула.

Поред похвала које је Србија добила на основу постигнутог у 2016. години, а које су се на првом месту односиле на економски напредак, однос према мигрантској кризи, али и јасну опредељеност евроинтеграционом путу земље и помирењу у региону, чланови Одбора за споље послове Европског парламента као најважнији посао за власти у Београду у наступајућем периоду навели су јаче залагање на реформи правосуђа, поготово на осигурању независног судства, као и јачу борбу против корупције и организованог криминала у земљи.

Европски посланици оценили су да је неопходно да се у Србији побољшају услови за рад омбудсмана и да се осигура слобода медија и изражавања.

Европски посланици имају рок да до 18. јануара поденесу своје амандмане на нацрт извештаја о Србији.

Током фебруара амандмани ће бити усаглашавани како би се о коначном тексту Резолуције о Србији гласало у марту на пленарном заседању Европског парламента у Стразбуру.