Политико: Србија у ЕУ не пре 2027. године

Међу разлозима "за" чланство у ЕУ, европско издање сајта Политико наводи да је Србија највећа од свих земаља Балкана које претендују да постану чланице, а да би, уколико се држи ЕУ агенде, свакако била фактор стабилности у региону и "добар сусед".

Европска комисија је већ похвалила напредак Србије у усклађивању законодавства са европским стандардима.

Као разлоге "против", сајт је навео да у протеклој години није било напретка у борби против корупције.

"Србија ће можда наставити да одбија признавање независности Косова, осим уколико јој буде понуђено чланство у ЕУ. То би могла да буде паметна тактика Србије, али није у складу са духом норми ЕУ", оцењује Политико.

Према писању тог листа, изненађујући први кандидат за чланство могла би да буде Албанија, која је већ чланица НАТО-а и махом "ослобођена проблема југословенских ратова деведесетих", а могла би да постане чланица две године пре Србије, односно 2025. године.

Као предност Албаније, наведено је да је та земља показала способност да уведе вишепартијски систем и спроведе реформе, и да се дистанцира од проблема које имају остале земље у региону.

Међу манама је то што формални преговори још нису почели, а корупција и организовани криминал представљају озбиљне проблеме, али и политизација судства.

"Све друге земље Западног Балкана имају бројне компликације. Што се Македоније тиче,  чланица ЕУ Грчка одбија чак и да призна њено име. Уколико би ЕУ дозволила да Црна Гора и Косово уђу у одабрано друштво без Србије, то би изазвало значајну нестабилност у региону. Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих, и могла би да успорава све остале државе у случају да ЕУ захтева да земље Балкана приступе унији у форми блока", пише Политико.

У европском издању тог сајта пише и да се ни Црна Гора неће придружити ЕУ пре 2027, док је за БиХ наведена та година, али пише и "вероватно много, много касније".

"За Косово су шансе за чланство 30 одсто", наводи лист, али се као датум придруживања наводи 2027. година. Као предност је наведено то што је "Косово већ усвојило евро као званичну валуту", и труди се да усклади рад институција са европским законима, а међу манама је то што независност Косова не признаје пет чланица ЕУ, и "дубоко укорењена корупција и политичка поларизација".

За Македонију се не очекује да постане чланица пре 2030. године.

Тај лист наводи и да, иако Велика Британија покушава да изађе из ЕУ, има бар 10 земаља које желе то место, али да у јеку јачања националних политика ЕУ нема намеру да у своје одабрано друштво уврсти нове чланице пре 2025. године, а за неке, попут Турске, не постоји ни промил шанси за успех.

Европски комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан недавно је изјавио да "неће постављати ограничење брзине за улазак у ЕУ", инсистирајући на томе да напредак сваке земље кандидата зависи искључиво од ње саме.

Са друге стране, директорка "Пријатеља Европе" Шада Ислам не крије песимизам и наводи да треба да се прихвати чињеница да још много година неће бити проширења ЕУ, а да у периоду од 10 година шест балканских земаља можда има шансу за чланство.

Ниједна држава није поднела захтев и постала чланица за мање од пет година (Финска држи рекорд). За државе чланице бившег Варшавског пакта и СФРЈ тај процес је у просеку 10-15 година.

Не треба заборавити ни државе попут Исланда и Шкотске. Уколико мала нордијска земља одлучи да поново аплицира за ЕУ, избила би у први ред фаворита. Исто важи и за Шкотску, која ће у случају Брегзита скоро сигурно желети да постане самостална чланица ЕУ, имајући у виду да скоро 70 одсто грађана то жели.

Политико сматра и да је чланство Украјине у ЕУ практично немогуће док је на челу Русије Владимир Путин.

"Имајући у виду све потешкоће кроз које Украјина пролази... Та опција је засада тешко остварива. Поред тога, придруживање ЕУ док је на челу Русије Владимир Путин било би равно самоубиству", наводи сајт.