Фактор плус: Вучић би добио 52, Николић 32 одсто гласова

Према том истраживању, на изборима би гласало 49 одсто испитаника, док је 28 одсто њих рекло да не би изашло на биралишта, а 23 одсто је у анкети одговорило да не зна да ли би изашло на изборе.

Како је рекао директор агенције Фактор плус Владимир Пејић, будући да кандидати још нису познати и још се о томе нагађа, "стабилан број грађана сматра да им је обавеза да изађу на изборе".

У истраживању су дате две варијанте – по првој да је кандидат на председничким изборима Александар Вучић, а по другој Томислав Николић.

"Када би Вучић био кандидат, он би највероватније остварио победу у првом кругу, док би Николић такође могао да рачуна на доста гласова, али мање од Вучића и питање је шта би било у другом кругу", рекао је Пејић на конференцији за новинаре.

Уколико би кандидат СНС-а на председничким био Вучић, другопласирани би био Војислав Шешељ који би према истом истраживању могао да рачуна на 14 одсто гласова, а Вук Јеремић би био трећи са 12 одсто гласова.

Драган Шутановац могао би да рачуна на седам одсто гласова грађана, Саша Јанковић на шест, Бошко Обрадовић на пет одсто, а Саша Мирковић на два досто.

Уколико би кандидат био Томислав Николић, ситуација би како каже Пејић, била нешто другачија, и он би могао да рачуна на 32 одсто гласова, потом Вук Јеремић на 19 одсто, а Војислав Шешељ у том случају на 17 одсто.

Драган Шутановац би имао осам одсто гласова, Бошко Обрадовић и Саша Јанковић по седам, Милан Стаматовић три одсто, колико и Саша Мирковић.

На питање у којој мери су заинтересовани за председничке изборе, 12 одсто је одговорило да су заинтересовани у великој мери, 17 одсто грађана је рекло да није уопште заинтересовано, делимично заинтересованих је 21 одсто, а делимично незаинтересовано је 23 одсто.

Ни заинтересованих – ни незаинтересованих је 27 одсто.

На питање да ли би требало одржати ванредне парламентарне изборе заједно са председничким, 43 одсто испитаника је одговорило одречно, 21 одсто потврдно, док је 36 одсто рекло да не зна, односно није изнело став.

"Грађани сада нису претерано заинтерсовани за саме парламентарне изборе, али ситуација на терену може да покаже другачију слику него сада што се види из истраживања, и да их можда и анимира", истакао је Пејић.

Рејтинг странака 

Што се тиче рејтинга странака, Пејић је изнео да је истраживање показало да СНС и даље заузима доминантну позицију 51,4 одсто подршке, односно да, како је рекао, "нема оштећења бирачког тела које гласа за ту опцију", СПС ужива 10,8 одсто подршке, а СРС 8,9 одсто.

Покрет "Доста је било" подржава седам одсто грађана, а ДС шест одсто.

Остале странке биле би испод цензуса, додао је Пејић.

На питање да оцене министре после 100 дана рада Владе Србије, најбоље оцене добили су Александар Вучић, а затим Небојша Стефановић.

Потом за њима, исто су оцењени Златибор Лончар, Ивица Дачић, Милан Кркобабић. За њима је приближну оцену добила и Зорана Михајловић. Исте оцене добили су потом Ана Брнабић, Горан Кнежевић, Расим Љајић.

После њих следе Јадранка Јоксимовић и Душан Вујовић. Исто су оцењени Зоран Ђорђевић и Бранислав Недимовић.

Потом по оценама следе их Младен Шарчевић, Вања Удовичић, Александар Вулин, Нела Кубуровић, Владан Вукосављевић, Александар Антић, а на последњем месту по оценама је Славица Ђукић Дејановић.

На питање шта за њих представља приступање Србије ЕУ, 59 одсто у томе види губитак Косова, 57 одсто поштовање реда и закона, а 56 одсто финансијску подршку Србији. За 45 одсто испитаних то значи бољи живот, за 38 одсто губитак суверенитета и националног идентитета.

Додатно учвршћивање односа са Руском Федерацијом за 56 одсто учесника анкете значи војну сигурност, 51 одсто у томе види погоршавање односа Србије са западним европским државама и САД, а за 48 одсто то је шанса за развој српске економије.

У анкети је, како је речено на конференцији за новинаре, учествовало 1.180 испитаника, спроведена је методом случајног избора, а прикупљање података обављено је у периоду од 1. до 8. децембра.