"Евроинтеграције механизам унутрашњег развоја"

Европска унија је најбољи пројекат стабилности и мира после Другог светског рата, без обзира што изазови с којима се суочава погодују развоју национализма, популизма и евроскептицизма, а Влада и грађани Србије евроинтеграције виде као механизам нашег унутрашњег развоја у интересу стабилности и извесности, поручила је министарка Јадранка Јоксимовић на четвртој конференцији "Београдски дијалози". Немачка је и даље привржена опредељењу о европској перспективи региона и Србије, поручио немачки амбасадор Аксел Дитман.

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је, у уводном обраћању на Београдским дијалозима, да крилатица "мање Европе, а више Европе нација", заснована на све јачем национализму, не мора да значи нешто лоше, ако се схвати као прагматични и флексибилан приступ, а ЕУ нађе адекватне одговоре да заштити своје интересе.

Јоксимовићева је указала на истраживање, које је 21. новембра ове године објавила фондација "Бертелсман", а које је показало да је подршка чланству унутар држава ЕУ порасло са 57 на 62 одсто, да је у Великој Британији, после Брегзита, порасла са 49 одсто на 56, у Немачкој за девет одсто, а у Пољској жељу за чланством у Унији има чак 77 одсто грађана.

"Не мислим да су овакви изазови, који свакако погодују расту популизма и евроскептицизма, како у земљама чланицама, тако и у земљама кандидатима попут наше, засновани на објективним и рационалним критеријумима", истакла је Јоксимовићева.

Говорећи о Србији, констатовала је да наши грађани сматрају да је Немачка модел друштва каквом желе да припадају и да ће већина на питање где жели да школује децу и да живи, одговорити именовањем неке земље чланице ЕУ или друге која припада том западном моделу.

"То је наш јасан политички и економски интерес и зато смо на путу европских интеграција", рекла је Јоксимовићева.

Додала је да процесу проширења сигурно неће погодовати веома важни избори који се наредне године одржавају у Француској, Немачкој, Холандији, али да то не би требало да нас обесхрабри, јер, како је нагласила, Србија је европске интеграције схватила као део свог унутрашњег развоја.

Чланство у ЕУ, каже, Србија види као додатну вредност које ће крунисати модерније, ефикасније и економски снажније друштво.

"И само такви можемо да будемо пожељни, не само као прималац помоћи из ЕУ, већ и неко ко доприноси стабилности, ко није економски паразит и као неко ко може да допринесе функционалнојој ЕУ", сматра Јоксимовићева.

Према њеним речима, Србија треба "да произоводи" бољу будућност за своје грађане, и за регион, јер је на добром и стабилном путу и како каже "верује да ћемо идуће недеље наставити са динамиком отварања поглавља".

Осврнула се и на идеју изнету у ранијем обраћању појединих учесника "Београдских дијалога" да би Србија и Албанија требало да функционишу по моделу Немачке и Француске.

"Нити је Србија Немачка, нити је Албанија Француска, нити имамо сличну историјску позадину. Нама прагматизам и флексибилност треба да буду начин за решавање наших односа, како билатералних, тако и у региону", истакла је Јоксимовићева.

Влада Србије и премијер Александар Вучић, како је рекла, показали су ту искрену посвећеност која је вођена управо нашим националним интересима, односно регионалном стабилношћу.

Дитман: Немачка жели да Србија отвори три нова поглавља

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман жели да наредне недеље Србија отвори три нова поглавља у преговорима о чланству у ЕУ. Истиче да је Немачка и даље привржена опредељењу о европској перспективи региона и Србије, али је истовремено уверен да ће ЕУ из актуелне кризе изаћи још снажнија.

Дитман је на конференцији "Београдски дијалози" на тему "Европа између национализма, популизма и проширења", оценио да искрено треба рећи да је ЕУ у фази у којој се суочава са изазовима и интерним реформама, али да истовремено нема одступања од обећања везаних за европску перспективу.

Немачка, како је навео, жели да се отворе даља три поглавља у приступним преговорима са Србијом, и за то, тврди, нема никаквих нових услова.

"Желимо да Србију даље подржимо на путу ка ЕУ. То је и у интересу Немачке, јер желимо да подстичемо стабилност у региону. Такође већ сада сарађујемо са Србијом као да је чланица ЕУ, као у случају избегличке кризе", рекао је Дитман и додао да верује да је и у интересу Србије да иде ка ЕУ, јер приступни процес представља мотор за реформе.

Говорећи о проблемима ЕУ, Дитман је посебно поменуо јачање популистичких и националистичких снага, приметивши да ниједна земља није довољно велика да може сама да решава такве изазове.

Нагласио је, с друге стране, да је ЕУ веома битна, јер је, тврди, била пут за превазилажење рата у Европи, а уједно је Унија, додао је, и успешна економска прича, заједница вредности.

Дитман верује да се једино заједничким снагама могу салвадати изазови с којима се свет суочава у 21. веку.

Глобализација је, како каже, донела благостање, али је истовремено код многих грађана изазвала страх да би могли бити губитници глобализације, да би она могла ослабити национални суверенитет.

ЕУ је, међутим, тврди Дитман, већ успешно превазишла економску и финансијску кризу а конкретне су мере већ донеле резултате.

Као изазов је навео и избегличку кризу, захваливши посебно српској влади и грађанима на хуманом и одговорном приступу, односно заједничком покушаја опхођења с тим проблемом.

А помињући као један од изазова раст тероризма у Европи, Дитман је, имеђу осталог, поручио да сви набројани изазови водили јачању популистичких и националистичких странака, који решење виде само у националној држави.

"Међутим изазови су транснационални и ниједна чланица није довољно велика да их реши сама", уверен је Дитман, који одговору на раст популизма и национализма сматра да је неопходно да ЕУ даје резултате и да више сарађује са грађанима, како би они били што више укључени у процес одлучивања.

Наводи да су економска и финансијка криза биле суштински изазов, али каже да нису уздрмале ЕУ у њеним основама.

У том је контексту, како каже, ЕУ предузела важне кораке, спровела далекосежне структуралне мере, па тако, рецимо, Ирска и Француска, земље које су биле тешко погођене, сада имају највећи раст.

Референдум у Великој Британији, међутим, према оцени Дитмана, био је тежак ударац, али, додаје, нема центрифугалног процеса у Унији, већ је Брегзит проузроковао јасно опредељење преосталих 27 држава да се Унија не само очува, већ и ојача.

Бенедикт: Јасно да ће бити отворено још поглавља

Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт рекао јер да је Србија остварила значајан напредак на путу ка чланству у ЕУ, да је јасно да ће бити отворено још поглавља у преговорима, али да је битно да се настави спровођење реформи које треба да трансформишу земљу.

Бенедикт је у уводном обраћању рекао да се напредак Србије на путу ка чланству наставља.

"Отварање поглавља је само симбол за напредак. У наредних пар година ћемо имати велики број реформи које се трансформисати ову земљу, а са наше стране и са српске потребна је одлучност да се крене напред. Такође, јасно је да ће бити отворено још поглавља", додао је Бенедикт.

Како је објаснио, реформе из поглавља 23 морају да буду спроведене.

Поздравио је став Јадранке Јоксимовић, да је ЕУ најбољи пројекат стабилности и мира после Другог светског рата, а да су Влада и грађани Србије препознали евроинтеграције као механизам нашег унутрашњег развоја који нам даје стабилност и извесност.

Према његовим речима, Балкан је и даље посвећен евроинтеграцијама, упркос економским потешкоћама које су настале као производ економске кризе.

Бенедикт је рекао да има пуно песимизма свуда у свету, као и оних који предвиђају слом Европске уније, чему се, према његовој оцени, треба супротставити здравим разумом.

"Не треба да се плашимо нестабилности, не треба да се плашимо будућности, већ да је дочекамо са оптимизмом, јер ћемо оптимизмом подићи препреку тим популистима", рекао је Бенедикт.

Како је објаснио, популисти се највише супротстављају принципима ЕУ – заједничком суверенитету, узајамној толеранцији и компромису.

Додао је и да је за функционисање ЕУ потребна прекогранична сарадња, као и унутарполитичка стабилност унутар држава чланица.

Иницијативу "Београдски дијалози", која се у Београду одржава данас и сутра, организују Београдски фонд за политичку изузетност и Форум Србија Немачка, у сарадњи са Вилфред Мартенс центром за европске студије, а уз подршку Балканског фонда за демократију и Савета Европе.

Њен циљ је да се ојача опредељење Србије за наставак пута ка чланству у ЕУ и помогне додатној изградњи капацитета за спровођење дубинских реформи на том путу, а данас и сутра на конференцији учествују бројни стручњаци и значајна имена из света политике и цивилног друштва.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво