Предлог буџета пред посланицима, расправа сутра од 11 часова

Скупштина Србије усвојила је дневни ред седнице на којој би посланици требало, између осталог да расправљају и о буџету за наредну годину и пратећим законима. 

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић рекла је да се седница наставља сутра у 11 експозеом министра финансија Душана Вујовића, као и да ће седници присуствовати и остали чланови Владе Србије. 

Седница je почела предлозима за измене или допуне дневног реда, а опозиција је, између осталог, тражила и одлагање седнице за најмање недељу дана, и замера што није било телевизијског преноса. 

Посланик СДС Марко Ђуришић рекао је да се седница одржава "у мраку", јер нема ТВ преноса на шта му је председница парламента Маја Гојковић одговорила да је седница заказана брзо због хитности поступка и да је сматрала да је сада тренутак да се расправља о буџету за 2017. годину.

Представници опозиције су тражили да се на дневни ред уврсте и измене Закона о раду, измене Закона о порезу на доходак грађана, али и измене Закона о ПИО фонду...

С друге стране, опозиција је похвалила што се на дневном реду нашао закон на основу кога су смањење плате и пензије.

Председник Двери Бошко Обрадовић рекао је поводом тог закона да је у питању "историјски тренутак српског парламентаризма", јер се исправља направда која је направљена пре 2,5 године.

На дневни ред није уврштен ни предлог Владе да се расправља о закону о становању, а посланици су гласањем одбацили практично све нове предлоге.

Тврдећи да је ове године рођено најмање беба у овом веку у Србији, и да беби опрема истовремено у Србији кошта 50 одсто више него у земљама ЕУ, посланик СДС Марко Ђуришић замерио је у име посланичке групе СДС што већ две године нема новог закона о финансијског подршци породицама са децом.

Иако је Радна група формирана пре две године, навео је Ђуришић, она је пре годину дана пракитчно престала са активностима, а онда су, како је рекао, дошли избори, па влада, а сада ћемо, приметио је, имати и нове изборе.

Између осталог тема су биле и националне пензије, за које је предложено да се уметницима додељују по истом принципу како се то чини у случају спортиста, помињан је и "дипломатски скандал" у чијем се центру нашао шеф британске дипломатије Борис Џонсон промовишући своју књигу о Черчилу током посете Београду, а било је примедби и на предложено решење за повећање плата у јавном сектору, за које опозиција тврдида неће обезбедити дсе за исти посао омогући добијање исте плате.

Осим тога, како су навели, једино се запосленима у јавној управи не предвиђа повећање плата, што, тврде, значи да закон не испуњава своју функцију.

Тражили су посланици опозиције и да се виšе повећају пензије, као и да се смањи ПДВ на храну и опрему за бебе, у уверењу да ће на тај начин бити омогућено смањење тих цена, али је, како су навели, из владе поручено да то не би гарантовало смањење цена.

Предложене законске измене нису уврштене у дневни ред седнице, чија је главна тема буџет, као што није прихваћен ни предлог да се донесе закон о предлагању закона, који би, како је образложено, онемогућио да се готово закони доносе по хитном поступку.

Предлагано је и да се допуни закон о општем управном поступку, о избору народних псоланика, о Агенцији за борбу против корупције...

Мирослав Алексић (СДС) тражио је да се дневни ред допуни новим подстицајима у пољопривреди, уз образложење да годинама нема довољно улагања у пољопривреду.

"Са 630.000 регистрованих газдинстава и са 1,4 милиона становника који на њима раде то је практично највећи послодавац у Србији, а то држава не препознаје", рекао је Алексић.

Потенцијал тих малих газдинстава, како је рекао, процењује се на милијарду евра, а ми сада увозимо робе за 14 милиона евра, а извозимо тек за 3,4 милиона. Он предлаже да се средства прерасподеле, односно да се "узме од Арапа и Београда на води и да српским сељацима". 

Уочи седнице, део опозиције је негодовао због, како кажу, недовољног времена за припрему расправе о буџету за следећу годину.  

Предлогом закона о буџету за 2017. годину, предвиђени су укупни приходи од 1.092 милијарде динара и укупни расходи од 1.161 милијарди динара. Укупни расходи ће бити већи за 69,1 милијарду динара од прихода, што је најнижи буџетски дефицит у шест деценија, пошто представља 1,7 БДП-а.  

Буџет за идућу годину планиран је на основу прогнозе да ће реални раст БДП-а и 2017. износити три одсто, а инфлација 2,4 процента. 

Пројектовани укупни приходи већи су за 18,9 милијарди динара, или за 1,8 одсто од овогодишњих, при чему су порески приходи повећани за 36,5 милијарди (за 4,1 одсто), док су непорески нижи за 17 милијарди динара, или за 12,2 одсто.

Планирани порески приходи износе 916,8 милијарди динара, и чине 83,9 одсто укупних прихода, а непорески су пројектовани на 162,2 милијарде динара, што је 14,9 процената укупних прихода. Остатак чине донације у износу од 13,5 милијарди динара, што чини 1,2 одсто укупних прихода.

Предлогом буџета предвиђено је да прилив од пореза на доходак износе 56 милијарди динара, што је за 14,3 одсто више у односу на процењени износ у 2016. години. Укупно учешће пореза на доходак у 2017. години износи 5,1 проценат и благо расте у односу на претходни период.

Раст у овом износу, како се наводи у образложењу, планиран је у складу са изменама политике зарада у јавном сектору, предвиђеног нивоа рационализације броја запослених код корисника јавних средстава и позитивним предвиђеним кретањима запослености и просечних зарада у приватном сектору, у складу са растом привредне активности.

Највећи утицај на кретање овог пореског облика имаће усвојене измене регулативе која уређује финансирање локалне самоуправе.

Смањује се учешће локалне самоуправе у расподели прихода од пореза на зараде, при чему укупан процењени удео локалне самоуправе у расподели пореза на зараде опада са 75,2 одсто на 71 одсто (АП Војводини припада 18 одсто пореза на зараде са територије АП), наводи се у образложењу Предлога закона о буџету.

Порез на зараде пројектован је на 29,2 милијарде динара, а порез на добит у износу од 74,4 милијарде динара, што је нешто више у односу на износ предвиђен у 2016. години, и значајно више у односу на износ остварен у 2015. години.

Од наплате пореза на додату вредност (ПДВ) очекује се прилив у висини од 466 милијарди динара, што представља номинално повећање од 4,1 одсто у односу на претходну годину.

Удео ПДВ-а у структури укупних прихода у 2017. години умерено расте и износи 42,7 одсто.

Приходи од акциза пројектовани су на 271,4 милијарди динара, при чему се на акцизе на нафтне деривате односи 144 милијарде динара, акцизе на дуванске производе 97 милијарди и на остале акцизе (укључујући и акцизу на електричну енергију) 30,4 милијарде динара.

Учешће акциза у укупним приходима износи 24,8 одстои благо је повећано услед планираних измена акцизне политике у 2017. години.