Реципрочне мере према ЕУ (ни)су реалне

Нова мера ЕУ за заштиту граница "ЕТИАС" - којa предвиђа плаћање таксе и регистрацију улазака из тзв. "трећих земаља" које имају безвизни режим - требало би од 2020. године да погоди око 40 милиона људи. Иако се у Србији чују најаве о могућем реципроцитету, процењује се да је то мало вероватно из економских и политичких разлога.

Пре 2009. виза, од 2020. безвизни режим за Шенген коштаће пет евра. Ако кошта грађане Србије, плаћаће и држављани земаља чланица ЕУ да пређу српску границу. Тако би на европски режим за заштиту граница од терориста и илегалних миграната да одговори српски шеф дипломатије. Премијер о томе не би преко колена.

"Jе л' ви хоћете да ми имамо туристе, да зарађујемо паре? Само неко о томе треба да размишља. Полако, не могу ништа да говорим, о томе ћемо да одлучујемо за три или четири године и ко зна ко ће о томе да одлучуе", истиче премијер Александар Вучић.

Реципроцитет је у дипломатији кључна реч. Али у односу Брисел–Београд, верују познаваоци, не би прошао без последица. Такође, политика - такса за таксу, не рачуна са динамиком прикључења ЕУ коју Србија прижељкује.

"Ми нисмо држава чланица него канидадат за чланство. Видећемо како ће то изгледати 2020. с обзиром на чињеницу да наша Влада планира да преговоре заврши до 2018. године, а да се процес ратификације и уговарања чланства заврши до 2020", наглашава Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ.

Ако нам бриселске звезде ипак не буду наклоњене, издвајаћемо пет евра за таксу која важи пет година. Али подразумева да се сваки улазак најави ради исцрпних безбедносних провера и регистрације. А то јесте меки облик визног режима, опомињу стручњаци.

"Све више имате ситуацију у којој се све оправдава питањима безбедности које је озбиљно али може да буде и дискреционо искоришћено у многим питањима без додатних образложења", указује Владимир Петронијевић из Групе 484.

Упућени верују да је уместо реципроцитета мудрије да се земље Западног Балкана удруже и изборе привилегије пре него што ЕУ млађу сестру некадашње визе учини оперативном.

"Упркос проблемима, наше земље су кандидати за пуноправно чланство у ЕУ, нису било које треће земље како се то често у документима ЕУ може прочитати", додаје Петронијевић.

Често се заборавља и да је асиметрија за ЕУ карактеристична. Земље Западног Балкана прве су укинуле визе за држављане Уније, пре него што је 2009. Брисел донео одлуку да и грађани са ових простора могу да путују само са пасошем.

Број коментара 13

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.