Парламент о учешћу ВС у иностранству, полемика о помоћи Сирији

Министарство одбране је планирало да у овој години настави ангажовање у седам мировних операција УН у Конгу, Либерије, Обали Слоноваче, Кипру, Либану, на Блиском истоку и Централноафричкој Републици и у четири мултинационалне операције Европске уније, изјавио је ресорни министар Зоран Ђорђевић.

Ђорђевић је у парламенту навео да је планирано учешће у седам мировних операција УН први пут и то у Западној Сахари, Републици Мали, Џаму и Кашмиру, Јужној Судану, Судану, Блиском истоку, као и у две мултинациналне операције ЕУ, у Централноафричкој Републици и на Медитерану.

Према његовим речима, на тај начин ствара се услов за испуњење обавезе Србије које произилазе из закљученог Меморандума о разумевању између Владе Србије и УН о доприносу у систему стенд бај аранжмана УН из 2011.

Тим Меморандумом су утврђени ресурси Војске Србије, санитетски тим, војни посматрачи, штабни официри које је Влада Србије ставила на располагање УН у случају потребе за хитним ангажовањем на терену.

Предлог годишњег плана о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2016. години садржи две операције ЕУ за управљање кризама у којима војска до сада није учествовала.

Једна од њих се односи на решавање мигрантске кризе у Европи, додао је Ђорђевић.

"Кроз учешће у наведеној операцији наставићемо да делујемо као одговоран члан међународне заједнице и да пратимо актуелна дешавања у ширем региону и планове међународне заједнице у циљу решавања мигрантске кризе у Европи", рекао је Ђорђевић.

Планирано је ангажовање до 700 припадника Војске Србије на 340 позиција.

Полемика Ђорђевића и Милића о помоћи Сирији и неутралности

Министар одбране и посланик ЛДП-а Ненад Милић полемисали су у Скупштини на тему помоћи Србије Сирији, па је тако на опаску министра - да ли је проблематично слати људима храну, Милић поручио да се ту не ради о храни већ о политичком ставу.

И то ставу који, како је навео, потире нашу неутралност.

Министар је поновио да је Србија војно неутрална, те да је њено стратешко опредељење приступање Европској унији, али је додао и да Србија жели војне вежбе са свима.

То је, према његовим речима, предност Србије у односу на друге, јер тако она јача оперативну способност и везе са свим земљама.

Милић је у расправи о учешћу Војске Србије у мултинационалним операцијама казао да ЛДП у начелу то подржава, али са друге стране та странка истиче забринутост због покушаја да Србија уведе баланс између броја вежби које одржава са Русијом са једне стране у односу на све друге партнере.

Милић је оценио и да се Србија слањем помоћи у Сирију политички сврстала и да то не представља неутралност, оцењујући то као неопрезан поступак који, тврди, може да доведе до погоршања међународне позиције Србије.

Питање је, додао је, да ли ће зато кроз неке следеће такозване хумантиране операције Србија имати политичке проблеме.

"Подсећам да је и Русија међународно-правно утемељење за свој војни ангажман у Србији црпила искључиво из позива који је упутио режим Башара ел Асада...то је земља у којој гину људи, милиони избеглица беже из ње, а ми шаљемо хуманитарну помоћ овом човеку. Не ради се ни о каквим гаћама, што рече министар спољних послова, ни о брашну, ради се о политичком сврставању", оценио је Милић.

Министар одбране је одговарајући Милићу инсистирао на томе да Србија не шаље помоћ "човеку" него народу у Сирији и то с политичком поруком да је српски народ хуман.

"Ми смо слали брашно, шећер и уље. Ту не постоји политичка порука, осим да народ Сирије треба да троши шећер, брашно и уље. Ако је вама то нешто проблематично, онда то треба да кажете. Да ли је проблематично слати људима храну?", упитао је Ђорђевић.

Министар је објаснио и да хуманитарне акције подразумевају ангажовање припадника Војске Србије на отклањању и ублажавању последица природних катастрофа, техничко-технолошких несрећа и да оно зависи од позива међународне организације, регионалне иницијативе чији је Србија члан или државе коју је задесила катастрофа.

"Седамдесет милијарди динара за поновно увођење обавезног војног рока"

Упитан о могућности враћања обавезног војног рока, Ђорђевић је рекао да би за то само прве године требало обезбедити додатних 70 милијарди динара у буџету.

"Истини за вољу, сваке следеће године би требало мање и мање, али мислим да је и ових 70 милијарди динара довољно велика цифра да размислимо да ли то можемо у овом тренутку, или не", рекао је Ђорђевић.

Министар је прецизирао да су та средства потребна за смештај, облачење, опрему и друго.

Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски, који је поставио питање министру, рекао је да сматра то треба учинити у будућем периоду, чим се за то створе услови", додајући да је, по њему, војска имала васпитну улогу.

Ђорђевић је рекао да се може расправљати о томе да ли треба вратити обавезно служење војног рока, али да је Скупштина је та која доноси одлуку.

На дневном реду су и предлози одлука о изменама чланова и заменика чланова парламентарних одбора, које су поднеле посланичке групе СНС, Социјалдемократска партија Србије, Лига социјалдемократа Војводине - Зелена странка и покрет "Доста је било".

Посланици су синоћ завршили претрес о зајмовима међу којима је и кредит од Фонда за развој Абу Дабија за подршку буџету Србије, као и потврђивању споразума о оснивању Фонда за западни Балкан.