Отворен пут за припрему преговарачке позиције поглавља 20

Поглавље 20, како је истакла шефица преговарачког тима за приступ ЕУ Тања Мишчевић, није много тешко, зато што не захтева ни акционе планове, ни усклађивања, ни посебне елементе јачања капацитета, али - "није ни наивно".

"Ово поглавље носи индустријску стратегију и стратегију малог и средњег предузетништва у себи. То су, рекла бих, највеће две стратегије привредног развоја у једној држави", рекла је Мишчевић.

Сматра да постоји јасан консензус од почетка процеса скрининга, те да је ПКС формирала тимове који врло озбиљно прате читав процес преговора и да је сада фаза када у разговорима са привредним асоцијацијама већ постоји и листа њихове заинтересованости до нивоа имена оних који би волели да прате појединачна поглавља, у зависности од области којима се баве.

Према њеним речима, следећа ствар је да се за свако од поглавља створе неформални савети, односно саветодавна тела, која ће бити консултована када се долази у фазу израде преговарачких позиција.

"Дошло је време да за свако појединачно поглавље имамо такву врсту нефомалне консултације, која ће нама помоћи и олакшати даљи рад. Између састанака, врло смо отворени као преговарачки тим за све коментаре, сугестије, разговоре, зато што знамо да радимо на истом послу", каже Мишчевић.

"Преговори са ЕУ нису само преговори нас из преговарачког тима, већ преговори друштва са организацијом чија чланица жели да постане", рекла је Мишчевић и позвала све да да идејама, искуствима, питањима, заједно са преговарачким тимом, Министарством привреде, учествују у даљим фазама на том поглављу.

Помоћник министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић рекла је да је у рад на поглављу 20 укључено пуно представника из различитих институција, а да, према извештају о скринингу, у том поглављу 20 нема мерила за отварање.

"Тако да, пут је отворен за припрему преговарачке позиције. С друге стране, пошто смо се консултовали и видели како су преговори ишли у Хрватској и Црној Гори, реално је очекивати услове за затварање преговора, односно мерила", рекла је Јовановић.

Објаснила је да је у случају Хрватске, то мерило било индустријска политика, односно припрема нове индустријске политике, док је за Црну Гору то било мало проширено, те се, сем припреме, очекује и праћење, докази о спровођењу индустријске политике.

"Тако несто суштински и ми можемо очекивати", каже Јовановић и додаје да у поглављу 20 није материја која је у искључивој надлежности ЕУ и да се не ради о прописима који се доносе од стране ЕУ, а да се чланице усклађују са њима.

"Нема ни подељене надлежности, односно могућности да чланице регулише један део, а ЕУ други, већ су суштина активности уније за подршку, координацију, допуњавање активности држава чланица.

Она истиче да различите земље имају различите приступе у вођењу индустријске политике, те да често то није један документ на основу ког се политика дефинише, већ су комплекснији приступи.

"Европска стратегија 2020 јесте широки оквир, али је заправо велики изазов за све нас било да разумемо који је начин на који треба приступити изради и спровођењу европске политике, да бисмо адекватно одговорили преговарачком процесу, али да стварно буде реално користан, применљив и битан за нашу земљу", рекла је Јовановић.

Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић рекао је да је стратешко опредељење ПКС пуна подршка процесу интергације у ЕУ, уз пажљиво креирану динамику која ће омогућити одрживост процеса приступања, а да поглавље 20 изазива интересовање пословне заједнице у Србији.

Напоменуо је да 99,8 одсто привредних субјеката у Србији чине мала и средња предузећа, те да је зато јасно да унапређење и развој политике предузетништва треба да буде стуб и приоритет за унапредење свих области политика, али и свеукупног економског развоја.