Чија је српска имовина на Косову и Метохији?

Одлука Србије да ли да прихвати или одбије споразум о телекомуникацијама са Приштином не односи се само на 19 Телекомових зграда изграђених на Косову и Метохији, каже премијер.

"Не плашимо се тога. Aко је то нешто што ће после тога бити узето као преседан и бити коришћено, у ствари, као прецедент, као нешто на основу чега се доноси правило и да у свим другим областима имовина аутоматски припада њима, онда можемо одмах да кажемо довиђења за 'Трепчу', 'Газиводе', за све друго што је за нашу земљу и народ од изузетног значаја", истиче премијер Александар Вучић.

У тим разговорима треба да се види да ли има простора да се нешто поправи или је све закуцано, каже Вучић. Брисел поручује да за Унију дијалог Београда и Приштине нема везе са ултиматумима, него са спровођењем договора.

"Овде је реч о томе да су се Косово и Србија договорили о условима по којима је Косово добило позивни број, а српска компанија је на Косову добила потпуну дозволу и привремену јурисдикцију за постојећу мобилну мрежу", напомиње портпарол Европске комисије Маја Коцијанчич.

Није тачно да су Споразум о телекомуникацијама и план за његово спровођење до краја усаглашени, каже шеф Канцеларије за КиМ, јер онда не би било потребе да се даље разговара.

"Ја сам одушевљен изјавом Маје Коцијанчич и постављам јој питање где је била кад су Србију називали шаком јада, где је тада била њена реакција и њен коментар? Поставља се питање, ако то што ЕУ ради Србији није ултиматум, како се зове кад имате обавезу која вам је наметнута да спроведете, имате рок да је спроведете и санкцију ако не спроведете? Како се то зове ако не ултиматум? Постављам питање и да ли њена изјава значи и да Приштина до недеље има рок да формира Заједницу српских општина и да ли ће, ако је не формира, имати другачији третман и однос од стране ЕУ", истиче директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Телеком је само једно од српских јавних предузећа чију имовину Приштина води као своју. Ту су и Површински копови, "Електрокосмет", "Србијашуме", Аеродром, Национални парк Шар-планина, "Железнице Србије", "НИС Петрол", Ски-центар Брезовица. Укупно 200 милијарди евра.

"Око 'Трепче' није било никаквог дијалога. Већ три године сам молио да нам основна тема у Бриселу буде имовина. Да смо кренули с тим пре три године, да је било воље на страни Приштине и ЕУ, не бисмо имали ове проблеме. Суштински проблем о којем разговарамо све време је проблем имовине. Кад причамо о 'Газиводама' и 'Валачу', не причамо да ли ће пет плус пет извршилаца бити Срби и Албанци, причамо чија је то имовина. Како да кажемо да 'Газиводе' нису српске и да потезом пера кажемо 'ово је од данас албанско и припада држави Косово'", каже премијер.

Због одлуке косовске владе да усвоји закон којим ће преузети имовину "Трепче", радници комбината други дан заредом протестују. Поручују да закон неће проћи, "Трепча" ради, народ живи, и да без Србије следи затварање рудника и крај производње.

"Постоји страх због тога што би примена оваквог закона, за који у овом тренутку сматрам да је неприменљив, зауставила производне активности и дошли бисмо у ситуацију да одлуку о 'Трпечи' доносе људи ван 'Трепче'", указује генерални директор "Трепче" Јован Димкић.

Петар Петковић, помоћник директора Канцеларије за КиМ, истиче да је чињеница да се рудне жиле рудника копа "Трепча" већим делом налазе у централној Србији.

"То говори да, ако се закон усвоји, остаће мртво слово на папиру, али и ако не дође до разговора са правим власницима, док не буде укључена и српска страна", додаје Петковић.

Српски посланици на сутрашњем заседању косовске скупштине гласаће против закона.

"Српска заједница и српски политички представници и функционери 'Трепче' били су искључени из израде нацрта закона, а он је у оваквом облику неприхватљив. Једноставно, то је политичка одлука којој ћемо се супротставити", наглашава посланик Славко Симић.

Грађани Србије су увек гласали за, и кроз многе програме за развој Косова и Метохије, укључујући и Зајам за препород од једног процента на сваку плату, Србија је у јужну покрајину уложила око две милијарде долара.

Према званичним подацима, у власништву Републике Србије на Косову и Метохији налази се велики број службених, пословних и стамбених зграда и 319.000 хектара грађевинског, пољопривредног и шумског земљишта. Све то је 2003. вредело 624,2 милиона евра.