Рот: Развој демократије и правне државе за нас су приоротет

"Развој демократије и правне државе за нас имају приоритет. То је основни критеријум за могући улазак у ЕУ. Унија и Србија су недавно отвориле кључна преговарачка поглавља - то је био важан корак на обострано задовољство. Сада се ради о томе да након речи уследе и дела. Ради се о примени свега онога што је српска Влада конкретно предвидела у акционим плановима за поглавља 23 и 24. Србија је ту на добром путу", наводи Рот у чланку.

ЕУ помно прати и стање медијских слобода, независности правосуђа, основних и људских права, додао је Рот.

При томе је јасно да промене које дотичу цело друштво не могу бити изведене преко ноћи. Али неопходне реформе нису саме себи циљ нити су уступак Европској унији - напротив, оне треба да користе српским грађанкама и грађанима. Исто важи за помирење у региону и добросуседске односе.

Рот истиче да су чланице ЕУ, упркос различитим историјским искуствима и схватањима, усагласиле заједничку позицију према Русији, те да при томе ЕУ своје опхођење према Русији не заснива искључиво на санкцијама већ и на дијалогу.

"Никако не желимо политику против или без Русије. Зато нико и не тражи од Србије да прекине своје везе са Русијом", истиче он.

У Европској унији се ради о заједничком политичком наступу - и према Русији, додаје Рот и примећује да је Србија донела одлуку да жели да постане чланица ЕУ потпуно свесна да то значи да ће током приступног процеса морати да континуирано прилагођава своју спољну политику заједничкој спољној политици ЕУ.

Рот, који је недавно боравио у Србији, наглашава да расположење за проширење ЕУ није најведрије и да то није почело референдумом о Брегзиту.

Грађани у ЕУ очекују да она реши сопствене проблеме пре него што прими нове чланице.

То изазива забринутост и у државама Западног Балкана и зато је, наводи он, био важан сигнал са јулске конференције у Паризу у оквиру такозваног Берлинског просеца: европска перспектива је оснажена, улазак у ЕУ ће уследити чим буду испуњени сви неопходни услови.

"Ипак, људи у земљама Западног Балкана верују да се приближавање ЕУ одвија превише споро. Неопходне реформе од њих захтевају много. Баш зато политичарке и политичари имају још већу обавезу да придобију подршку за заједнички циљ - улазак у ЕУ", наводи немачки политичар.

Улазак у ЕУ је у обостраном интересу. Државе Западног Балкана профитирају од заједнице која је светски симбол привредног раста, солидарности, слободе и демократије утемељене на непорецивим вредностима. Европска унија с друге стране профитира од једног стабилног и демократског региона, наводи у чланку.

На крају, свака земља сама одређује тренутак приступања ЕУ: што брже спроводе реформе, то је улазак ближи. Када ће ЕУ примити нове чланице зависи мање од ЕУ, а више од темпа промене у земљама-кандидатима. Критеријуми су јасно утврђени. Европска унија неће оставити те државе саме, она ће их и даље подржавати на њиховом путу, закључио је Рот.