Нови састав Вучићевог кабинета (фото и биографије)

Будућа влада ће имати четири потпредседника – то су Ивица Дачић, као први потпредседник, затим Зорана Михајловић, Небојша Стефановић и Расим Љајић.

Што се тиче министарских позиција, мандатар је предложио укупно 19 особа, међу којима је седам нових имена

Ивица Дачић – Министарство спољних послова

Зорана Михајловић – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Небојша Стефановић – Министарство унутрашњих послова

Расим Љајић – Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Душан Вујовић – Министарство финансија

Горан Кнежевић – Министарство привреде

Бранислав Недимовић – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Александар Антић – Министарство рударства и енергетике

Нела Кубуровић – Министарство правде

Ана Брнабић – Министарство државне управе и локалне самоуправе

Зоран Ђорђевић – Министарство одбране

Младен Шарчевић – Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Златибор Лончар – Министарство здравља

Александар Вулин – Министарство за рад, борачка и социјална питања

Вања Удовичић – Министарство омладине и спорта

Владан Вукосављевић – Министарство културе и информисања

Јадранка Јоксимовић – министарка без портфеља

Славица Ђукић Дејановић – министарка без портфеља

Милан Кркобабић – министар без портфеља

Биографије нових министара у будућој влади

Горан Кнежевић

Кандидат за министра привреде Горан Кнежевић рођен је 1957. године у Банатском Карловцу, 1982. је дипломирао на Економском факултету у Београду.

Радио је у Комбинату "Серво Михаљ" од 1990. до 2000. и био је генерални директор "Серво Михаљ – Турста" у Зрењанину. Изабран је 2004. за градоначелника и на тој функцији у Зрењанину је био у три мандата. Током његовог мандата Зрењанин је проглашен за Град будућности и најбоље место за инвестирање у југоисточној Европи, а он за градоначелника са визијом.

Такође, обављао је функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије од 2012, од 2014. је члан Одбора директора НИС-а.

Члан је Председништва СНС-а, више пута је биран за посланика у Скупштини Србије. Ожењен је и отац је четворо деце.

Владимир Вукосављевић

За министра културе и информисања предложен је Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је 2013. године именован на функцију секретара за културу Града Београда.

Рођен у Београду 1962. године, где је учио у Једанаестој гимназији и дипломирао на Правном факултету, а похађао је и последипломске студије "Међународни уговори у спољној трговини".

Радио је у спољној трговини, бавио се продајом некретнина, пружањем правних услуга и односима са јавношћу.

Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине "Милош Црњански".

Писао је текстове за листове Правник, Студент и НИН, говори енглески и француски језик, за који је у гимназији добио нагарду Француске алијансе на европском конкурсу за најбољи састав на француском језику, и који је учио у Паризу и Дижону, а служи се и немачким језиком (био је стипендиста Гете института у Београду).

Ана Брнабић

Ана Брнабић је предложена за нову министарку државне управе и локалне самоуправе, а до сада је била председница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Поседује МБА диплому из маркетинга са Универзитета Хал, Енглеска, и више од девет година искуства на менаџерским позицијама на различитим пројектима међународног развоја, као и у Влади Србије.

Извршни је директор Фондације "Пексим" од њеног оснивања 2010, а поред тога, ангажована је у компанији "Continental Wind Serbia", где ради на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Један је од оснивача консултантске фирме "Development Consulting Group". Водила је Регионалну стручну групу за комуникације и пи-ар за "Development Alternatives Inc".

Такође, радила је као експерт на УСАИД-овом програму реформе локалне самоуправе у Румунији.

У 2013. је добила признање „"Бизнис дама године" у категорији друšштвено одговорно пословање.

Активно је учествовала у оснивању НАЛЕД-а као виша координаторка УСАИД-овог програма за економски развој општина, и од тада сарађује са Извршном канцеларијом на јачању капацитета.

Бранислав Недимовић

Кандидат за министра пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић рођен је 1977. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду.

Изабран је за посланика у Народној скупштини Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008. Градоначелник Сремске Митровице је био у два мандата – од 2008. до 2016. године.

Члан је Председништва СНС-а од 2016. године. Ожењен је и има двоје деце.

Младен Шарчевић

Кандидат за новог министра просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је генерални менаџер Образовног система "Руђер Бошковић". Гимназију "Руђер Бошковић" основао је 2003. године, затим и прву приватну основну школу истог имена, а пре неколико година и Предшколску установу "Руђер Бошковић", чиме је заокружен систем доакадемског образовања.

Завршио је Природно-математички факултет у Београду за три године, уз одобрење Научно-наставног већа због високог просека, а специјализовао је област "Заштита животне средине" на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Радио је у школству као професор географије од 1979. године, био је директор ОШ "Никола Тесла" у Раковици од 1991. године, а руководио је активом директора општине Раковица и града Београда у мандату од четири године.

Нела Кубуровић

Кандидат за министра правде је Нела Кубуровић, досадашњи помоћник министра у Сектору за правосуђе, са дугогодишњим стажом у том ресору.

Кубуровићева је претходно у Министарству правде од 2008. године радила најпре као саветник за послове Високог савета правосуђа, а од априла 2009. године за пружžање стручне помоћи Високог савета судства и Дрžжавном већу тужžилаца.

У августу 2009. године засновала је радни однос у Административној канцеларији ВСС као саветница у Сектору за нормативне послове, а у мају 2013. године распоређена је на место начелнице Одељења за статусна питања судија у Административној канцеларији ВСС.

За помоћницу министра правде изабрана је 1. јула 2014. године, а у августу 2014. године именована је за члана Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), као представница Републике Србије, а учествовала је у раду седница СЕПЕЖ-а.

Чланица је радних група Министарства правде за израду нацрта закона и подзаконских аката као што су Закон о изврšшењу и обезбеђењу, Закон о бесплатној правној помоћи, Закон о Правосудној академији, Закон о јавном бележžнишšтву, Закона о судијама, Закона о јавном тужžилаšштву и другим.

Кубуровићева је била и чланица заједничког стручног тима Адвокатске коморе Србије и Министарства правде који је пронашао реšшења за превазилажžење спорних питања поводом Закона о јавном белеžжнишšтву и пратећег сета закона, након чега су адвокати прекинули вишемесечну обуставу рада.

Због учествовања у изради Нацрта закона о извршšењу и обезбеђењу, Кубуровићева је 2016. године добила признање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) за допринос реформама и спровођењу закона у Србији у току 2015. године.

Рођена је у Сарајеву 1982, а Основну школу "Милан Ракић" је завршила у Београду, а потом и Десету београдску гимназију.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2005. године, а потом је завршила последипломске студије на смеру за привредно право. 

Правосудни испит је положžила у јулу 2008. године, а јавнобележžнички испит у јуну 2014. године.

Славица Ђукић Дејановић

Завршила је Медицински факултет у Београду, магистрирала и докторирала на истом факултету 1983. године, односно 1986. године.

Редовни је професор и шеф катедре за психијатрију Медицинског факултета у Крагујевцу.

Главни је истраживач великог броја клиничких студија, научноистраживачких пројеката.

Члан јер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године. У пет мандата била је посланик у парламенту, а од 2008. године до 2012. године била је председник Скупштине Србије.

Постаје вршилац дужности председника Србије када је Борис Тадић поднео оставку 2012. године, а од 2012. године до 2014. године била је министар здравља.

Данас је директор Клинике за психијатријске болести "Лаза Лазаревић".

Милан Кркобабић

Кандидат за министра без портфеља је Милан Кркобабић, један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), за чијег је председника изабран 2014. године.

Кркобабић је гимназију и Економски факултет завршио у Београду, а радно и стручно искуство стицао је радећи на финансијским и банкарским пословима – од банкарског приправника до директора финансијске организације.

За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године и ту функцију је обављао до 2012. године, када је именован за директора ЈП "Пошта Србије" Београд.

Кркобабић је 2008, 2012. и 2014. биран за одборника града Београда, а 2012, 2014. и 2016. био је биран за народног посланика и председника посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије.

Ожењен је и има два сина.