Како је Србија у 19. веку могла да издржава 600 посланика?

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ подсећа да је у 19. веку Велика народна скупштина у Србији имала 600 "посланика", те да наводи како би се на тај начин направиле уштеде у буџету представљају демагогију.

Такође се осврнуо и на заступљеност националних мањина у парламенту.

"Ако имамо природан цензус за националне мањине, а преполовимо број посланика онда ће им тај природни цензус бити двапут већи и остаћемо без мањина у Народној скупштини", указао је Шешељ за Танјуг.

Према његовим речима, Народна скупштина не сме као највиши орган законодавне власти да буде мања од свих органа управне, односно извршне власти заједно.

"Што се тиче владајућих странака, оне имају 131 глас у скупштини, али законодавна власт кроз парламент даје шансу опозицији да дође до изражаја критикујући власт", приметио је лидер СРС.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да постоје разлози и за и против смањења броја посланика, али упозорава да би на тај начин поједини делови земље остали без својих представника у парламенту.

У разлоге "за", он убраја то што би мањи број посланика био "јефтинији" за пореске обвезнике и скупšтина би можда ефикасније радила.

"Разлог против је што би смањивањем броја на 100 или 150 посланика неке општине, градови, региони остали без представника у парламенту", рекао је Радун за Танјуг.

Према његовим речима, странке су махом "београдизоване" и врло је мали проценат људи из мањих градова, места, општина који учествују у одлучивању, па би се смањењем броја посланика тај број додатно значајно смањио.

"Врло је лоше да делови земље немају своје представнике у парламенту", поновио је Радун.

И посланица Демократске странке Наташа Вучковић сматра да је евентуално смањење броја посланика за ДС озбиљно питање, које говори на који ће начин грађани бити представљени, те да је важно да расправа о томе нема никакве популистичке елементе, што је чест случај.

"Често се представља да парламент много кошта и да због тога треба да се смањи број посланика. Аргумент који лежи у основи такве тезе је да и демократија јако много кошта. Ако кажете да мора да се смањи број посланика онда се поставља питање за колико, а то је питање које захтева озбиљну расправу", навела је Вучковић за Танјуг.

Она сматра да треба видети како стоје ствари у парламентима у окружењу и у земљама које имају сличан број становника и сличну структуру, те да не треба доносити никакве брзе одлуке.

"То питање треба да расправимо стручно и политички и да видимо какве ће бити последице по ниво представљања грађана у парламенту", напоменула је она.

Посланица ДС каже да је за ту странку од много веће важности да парламнет добије стварно своју улогу у држави и друштву и да сваки посланик има права која су му загарантована, без обзира на то да ли припада већини или мањини, те да парламент има стварно контролу над извршном влашћу.

"ДС ће бити важно да се још више у Уставу нагласи подела власти, односно принцип развнотеже између све три гране власти. То је оно на чему ћемо ми инсистирати, како би и парламент и правосуђе били ослобођени од непринципијелних вануставних утицаја извршне власти", рекла је Вучковићева.

Нема разлога за журбу с преамбулом

Председник парламентарног Одбора за правосуђе Петар Петровић оцењује да не треба журити са избацивањем уставне преамбуле о Косову и Метохији.

"Лично мислим да не треба журити с тим, зато што је питање како ће ићи редослед ствари са пријемом Србије у ЕУ. Ми смо опстимисти, али то не заначи да ће тај посао ићи брзо", рекао је Петровић Танјугу.

Позвао на пример Турске, која већ дуги низ година преговара о уласку у ЕУ, а још није ни почела припрему за промену Устава.

Кад је реч о питањима Државног већа тужилаца и Савета судства, који би у складу са преговарачким поглављима 23 и 24 такође требало да буду измењена, Петровић истиче да ни у том погледу не види разлоге зашто се на томе инсистира.

"Каже се да не треба више да Народна Скупштина бира те органе. Али, ко пажљивије чита Устав Србије, може да види да у данашњем саставу Државног већа тужилаца и Савета судства већину чине, и у једном и у другом органину, људи које су непосредно изабрала тужилаштва и судови, а по функцијама су изабрани само министар правде, председник Одбора за правосуђе и по један представник Правног факултета и Адвокатске коморе Србије", рекао је Петровић.

"Њих Скупштина само проглашава, не доноси никакву другу одлуку, осим оне како су изабрани од стране својих колега и не видим по чему је ту у питању утицај закондавне и извршне власти на рад тих органа", рекао је Петровић.

Петровић тврди да у неким земљама, које су високо позициониране у ЕУ, власт, и министар правде и премијер и шеф државе, врши малтене одлучујући утицај на њихове тужиоце.

"Па се поставља питање како су тамо судије и тужиоци независни, а код нас нису", рекао је Петровић и додао да "не брани по сваку цену да остане статус кво али...".

Мање посланика, неравномерна заступљеност? 

Што се тиче смањења броја посланика, а спомиње се цифра од 150, став је већине у Србији, каже, да у овом тренутку не треба ићи на смањење, али додаје да ће се његова странка, Јединствена Србија, приклонити већини.

"И са овим бројем има много градова и општина у Србији који немају своје представнике у највишем законодавном телу. Ако би се број посланика смањио на 150, та могућност би се драстично смањила, па ни велике целине у Србији не би имале своје представнике у Скупштини", рекао је Петровић.

"Према томе, поставља се питање колико ће се ту уштедети, ако се смањи број посласника, и шта ће се квалитетно добити", запитао се Петровић.

Што се тиче избора председника Републике, и идеја да се шеф државе, уместо на непосредним изборима, бира у Скупштини Србије, Петровић каже да ЈС-у то не смета, али да је њихов став да, с обзиром на то да се и председници општина и градоначелници бирају непосредно, би можда требало и председника и даље исто тако бирати: "Да грађанин на неки начин зна за кога гласа и ко ће му бити председник Републике".

Али, то је политичко питање, о коме сигурно одлучујућу реч неће имати ЈС, али ће се и у том погледу приклонити одлуци већине, закључује Петровић.