Хан: Србија у сваком погледу специјални случај

Јоханес Хан је у интервјуу бечком дневнику Стандард рекао да Србија у многим областима може да да импулсе целом региону.

"Међутим, не можете игнорисати емоционално стање становништва. У Скопљу морамо прићи решавању питања имена Македоније, што ћемо и учинити. Чак и у Босни и Херцеговини ствари напредују. Динамика је у реду", објаснио је Хан.

На питање да ли постоји опасност, због актуелне кризе, да Унија изгуби земље Балкана зато што нико неће да прими нове чланице, Хан је истакао да постоји забринутост земаља кандидата после референдума у Великој Британији.

Подсетио је да је почетком јула одржан Самит о Западном Балкану, где је баш то била централна тема.

"Земље Западног Балкана су стратешки толико важне за ЕУ да ће на крају дана морати да постану чланице. Приступна перспектива је поново подвучена на Самиту", рекао је Хан.

Он је истакао да ће његова уметност бити да задржи драж и захтеве у балансу.

"Ту је потребно бити конкретан. Отворили смо прошле недеље са Србијом два важна поглавља, што је био битан продор. Са Албанијом смо у четвртак покренули до сада најобухватнију реформу правосуђа. У Македонији је било веома важног напретка у примени споразума из Пржина, који треба земљу да изведе из политичке кризе. Иза нас имамо добру недељу како за мене тако и за проширење", констатовао је Хан.

Упитан да ли је у прошлост премало пажње придато, у процесу проширења, владавини права и корупцији, Хан је рекао да не жели да критикује своје претходнике, као и да свако добро има своје специјалне проблеме.

"Имали смо 2004. изузетно расположење за ширење ЕУ, јер се у томе видео последњи камен у развоју од 1989. Уједно то је било утемељено у фази економског бума. Код владавине права се изоставило да се различите културе држава споје. Мислило се, највероватније, да ће се то само од себе решити. Због тога се и методологија променила. Ми сада почињемо преговоре са поглављима о владавини права и завршавамо их са тим", нагласио је Хан.

Ханови општи и конкретни циљеви 

На питање који му је циљ до краја мандата, Хан је одговорио да постоје општи и конкретни циљеви.

"Опште гледано постигао сам да економски развој добије исти значај као владавина права. У целој Европи данас имамо умор од ширења и то се не сме улепшавати, посебно јер постоји опште мишљење да свака нова чланица представља ново финансијско оптерећење за друге", указао је Хан.

Истакао је да све земље источног блока али и из бивше Југославије нису биле ефикасне, а индустрија је често била зависна од сировина и ослањала се на тешку индустрију.

Те земље, како је нагласио, морају да се поставе на шире основе, и то мора бити форсирано, а уз то је неопходно привући инвеститоре.

"Међутим, мала и средња предузећа долазе у једну земљу само ако функционише владавина права, ако је могуће ослонити се на локалне судове. Тај прелаз морамо организовати – изградњу економског развоја, што мора ићи руку уз руку са развојем владавине права. Снажно повезивање политичких и економских основних вредности сам предузео. Надам се да је то неповратни процес", закључио је Хан.

Говорећи о избегличкој кризи, Хан је истакао да су се непосредно погођене земље, као што су Србија и Македонија, узорно кооперативно понеле.

"Не желим да земље Балкана, на које посебно гледам, постану паркинг, са којег се избеглице не могу кретати ни напред ни назад", поручио је Хан.