Лихт: Верујем да је посета САД отказана да би се формирала влада

Лихт сматра изузетно важним што држава Србија и даље, и поред потреса у ЕУ, али и различитих неспоразума на домаћој политичкој сцени по питању спољнополитичке позиције, апсолутно и без икакве сумње остаје при ставу да је интеграција у Унију стратешки приоритет земље.

Међутим, не види ништа лоше у сусретима на високом нивоу са челним људима Кине или Русије, напротив "Такви разговори су за Србију веома важни", наводи председница угледне НВО за Танјуг.

Поводом спекулација о спољнополитичкој позицији Србије, после сусрета мандатара Александра Вучића са председником Русије, а поготово после састанка са амбасадорима САД и ЕУ, она указује пре свега на чињеницу да је до њега дошло у атмосфери у којој су поједини медији себи дозволили да пишу на начин који је "апсолутно недозвољив" и дефинитивно штети интересима Србије. 

"Демократија је једна од најбитнијих тековина наше модерне цивилизације, али постоје неке ствари и ситуације у којима је преширока дебата, у којој поједини медији дају себи слободу да коментаришу теме које се тичу спољне политике, незналачка и контрапродуктивна", оцењује Лихт и додаје да јој се чини да погрешно схваћен демократски приступ, у коме се између осталог ствари и измишљају, понекад и злонамерно тумаче, може да буде итекако опасан.

Истовремено не верује да је та врста спиновања јавности, којој су прибегли поједини медији, довела до отказивања посета Вашингтону и Бриселу.

"Верујем да је до отказивања дошло због тога што је Вучић одлучио да се прво конституише влада и да почну преговори са ЕУ и да онда оде у Брисел", наводи Лихт.

Сигурна је, кажžе, и да Вучић, да је имао планиране сусрете са председником или потпредседником САД, ту посету не би отказао.

Кад је реч о посети кинеског председника Београду, она подсећа да је Кина званично друга економска сила у свету, одмах иза САД, и да ће сигурно играти изузетно значајну улогу у Европи. Сматра да Кина има огромне планове за ширење свог, пре свега економског утицаја, а самим тим културног и политичког, истиче, уз наду да ће та нова политика званичног Пекинга Србији, поред улагања у смедеревску Железару, донети и нове инвестиције.

Настајуће или нарастајуће кинеско присуство у Србији и региону сигурно ће довести до одређених дебата и унутар Европске уније, каже Лихт, али подсећа да је и Европа заинтересована за интензивну сарадњу са Кином.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је, кажžе, неколико пута била у Кини, а Хилари Клинтон је, по доласку на функцију државног секретара, прво посетила Кину.

"Очигледно је да озбиљни и респектабилни економски и политички играчи виде Кину као значајног партнера и у том контексту, мени се чини да је ова посета сигурно значајна, али не верујем да нас она на било који начин конфронтира са остатком света", каже Лихт.

Вучићева политика према региону за њу је, такође, неупитна, а у том контексту и веома добар и значајан сусрет са председницом Хрватске.

О региону 

"Апсолутно подржавам политику премијера Вучића у региону, као и политику према избеглицама", истиче Лихт.

Верује да је сусрет Вучића и Грабар Китаровић уговорен на обострану иницијативу, јер се очигледно осетила озбиљна потреба да се превазиђу сви проблеми између две државе, од последњих у вези са блокадом отварања Поглавља 23, до прошлогодишњег затварања граница.

"Верујем да су председница Хрватске и премијер Србије дошли до закључка да су они ти људи који могу да промене тај приступ, да га учине много конструктивнијим и самим тим бољим за обе земље", каже Лихт.

Лихт наводи да је очигледна потреба да се превазиђу тензије које једнима и другима шкоде.
Она наводи да сигурно није било лако предузети такав сусрет који је оценила као врло пажљиво кореографисан, будући да је сваки тренутак био "прерачунат", што, додаје, указује на озбиљност целог приступа.

"Значи, није реч само о декларацији, није само један тренутак сусрета, него један цео симболички процес који шаље врло јасне поруке", каже Лихт, посебно у светлу чињенице да су Србија и Хрватска "оса" од које у великој мери зависи како ће се одвијати и други процеси у целом региону.

Остаје, додаје, оно где су све земље слабе, а то је имплементација договореног. Зато предлаже формирање заједничке радне групе која би радила на имплементацији договореног у декларацији, а тако би, наводи, Вучић и Грабар Китаровић показали да су озбиљно осмислили документа која су припремили и потписали.

Додаје и да грађани препознају позитивне кораке које направе њихове државне администрације и да су спремни да изнесу своје идеје, које ће помоћи да се "границе између две државе претворе у места сусрета".

Тако се, наводи, њој обратила једна грађанка са идејом како решити гранични спор око Шаренградске аде, те најављује да ће њен пројекат послати влади, чим буде формирана.
Такав приступ грађана сматра веома значајним, јер, истиче, немогуће је замислити озбиљну, развијену демократску државу, у којој грађани не партиципирају, на различите начине, у дефинисању основних политика.

У том контексту гледа и на актуелне протесте - као на право људи да изражавају своје мишљење и да изразе своје неслагање са одређеним појавама у друштву, иако то власт најчешће схвата као атак на себе.

Србији, сматра Лихт, недостаје критички дијалог, или га има мало, а управо такав дијалог је у најбољем интересу сваке власти, јер је упућује на правац којим треба да иде.

"Она је понекад непријатна, она понекад може да доведе у питање неке њихове основне постулате, али без ослушкивања мишљења грађана власт не може да буде сигурна да ли је на правом путу", поручује Лихт.

Актуелне протесте она, међутим, не види као део критичке дебате: "Они су заправо ту уместо дебате, и сигурно би их било мање да има више критичког дијалога и дебате", истиче Лихт.

За себе, иначе, каже да је такође критична према ономе што се десило у Савамали, и да се, без обзира на то да ли су објекти били легални или не, ништа не може на такав начин рушити:"Оно што се десило у Самали није се смело десити, а ако се десило онда се мора учнити све да се што пре учини јавним цела прича и да се види ко је одговоран".

С друге стране, каже, има и ситуација у којима људи напросто желе да протестују, јер налазе да нешто што се одиграва у друштву није нешто чиме могу да буду задовољни, а немају другог начина да изразе своје незадовољство.

"Изражавање незадовољства и право на побуну је основно људско право у демократском поретку", закључује Лихт.