"Негативни ефекти Брегзита на Западни Балкан"

Флоријан Бибер наводи у тексту "Све даља Унија: Брегзит и Балкан", који је објављен на сајту организације Фридом хаус, да ће Брегзит знатно смањити привлачност приступања ЕУ, а тиме и подстрек за демократске реформе у региону.

Бибер наводи да ће одлука Британије да напусти ЕУ имати далекосежне последице не само за Британију и ЕУ већ и за земље Западног Балкана, и истиче да је тешко давати прогнозе због неизвесности Брегзита.

Неизвесност ће, како наглашава, играти важну улогу у даљем обликовању политике.

Главно питање није, наиме, да ли ће Брегзит угрозити процес приступања балканских земаља ЕУ, и још важније, развој демократије на Западном Балкану, већ колико ће нашкодити и колико ће то дуго трајати.

Процес придруживања ЕУ је годинама био главни подстрек за спровођење политичких и економских реформи на Западном Балкану, истиче аутор чланка.

Уколико се чак и проширење ЕУ настави, како наводи, тај "технички процес" изгубио је већину своје политичке подршке у ЕУ, а балканске владе су се често невољно обавезивале на реформе неопходне за пријем у ЕУ.

Излазак Британије из ЕУ, како оцењује, може бити оно што би запечатило судбину процеса проширења ЕУ.

Земље Западног Балкана не само да тиме губе кључног заговарача проширења, већ ће одређивање односа између Британије и ЕУ бити "херкуловски подухват" не само за Уједињено Краљевство већ и за ЕУ која ће, без обзира на исход, усредсредити ка томе сву своју пажњу.

Процес проширења и реформи на Западном Балкану ће постати не само споредна, већ маргинална и небитна ствар из перспективе ЕУ.

"Уколико је ЕУ у егзистенцијалној кризи, која је поента даљег проширења?", наводи аутор текста и истиче да ће Брегзит утицати на удаљавање од политике интеграције у ЕУ и спровођење реформи.

Док је утицај Русије и Турске на Западном Балкану често прецењен, оне представљају атрактивне моделе власти за број регионалних лидера, који ће можда покушати да више ускладе своје политике са тим и другим неевропским актерима.

Три могућа сценарија

У чланку се наводе три могућа сценарија како би Брегзит могао да утиче на Западни Балкан у зависности од преговора о изласку Велике Британије из ЕУ, развоју ситуације у самој земљи и односу Шкотске, али и других саставних региона Британије, према ЕУ.

Према првом сценарију, Британија би се распала при чему би је Шкотска напустила, а могуће и Северна Ирска.

Референдум у Шкотској би могао да подстакне сличне референдуме у Каталонији и другим регионима, а ЕУ би у том случају могла да буде смањена и претвори се у вишеслојну структуру интеграција на различитим нивоима при чему би језгро ЕУ било у северној Европи.

За Западни Балкан, трансформативна динамика ЕУ би нестала, а могло би да превлада потпуно одбацивање ЕУ и реформи повезаних са тим процесом док би догађаји у Европи могли охрабрити сепаратистичке покрете у региону.

Други сценарио предвиђа да Шкотска напусти Британију, али буде у могућности да остане у ЕУ и утиче на развој негативне реакције на излазак Британије из Уније.

То би могло да олакша постизање споразума, који од Енглеске, Велса и Северне Ирске чини чланице Европског економског простора уз задржавање отворене границе са Шкотском и Ирском.

После периода тешкоће, ЕУ би наставила процес проширења, али дезинтеграција у Британији и одласци Енглеске, Велса и Северне Ирске би као резултат имали јачање немачке хегемоније у ЕУ.

Приступање Западног Балкана се појављује као остварљива опција после година криза, а Европски економски простор испуњава улогу непосредног корака уочи стицања пуног чланства.

Према трећем сценарију, уколико би Уједињено Краљевство успело да остане уједињено, оно би могло остати важан међународни актер, али би његов значај био умањен, а за Западни Балкан такав сценарио би био најближи стању статуса кво.

Нестанком привлачности ЕУ као трансформативне снаге и њене способности да делује овако смањена, други ће испунити празнину. Краткорочно и средњорочно, то ће изгледа оснажити полуауторитарне лидере, који ће угађати оном ко нуди највише, било да је то Турска, Русија, Кина или друге силе или инвеститори.

Друштвени покрети, медији и независне институције ће имати мање спољних савезника на које могу да се ослоне.

Како би се супротставиле том негативном тренду, кључне чланице ЕУ, посебно Немачка, али и САД, можда ће морати да формирају коалиције како би наставили да подржавају демократске промене на Западном Балкану.

Они који подржавају демократију мораће да престану да се ослањају на приступање ЕУ као одговор.

Без ризика од оружаног сукоба, земље Западног Балкана ће вероватно остати нижи приоритет.