Изложба о Степинцу отварање Пандорине кутије

У паузи заседања, европски парламентарци могу да погледају фотографије Алојзија Степинца, његове скулптуре, посмртну маску, медаље или прочитају његове цитате. За организаторе нема бољег места за изложбу о кардиналу, од институције која окупља готово све европске народе.

"Ово је право место да поручимо и Европи и свету да је Алојзије Степинац сачувао душу хрватског народа у најтежим тренуцима, да је он прави бисер католичке цркве, да на његовом примеру можемо видети какви људи требамо бити, јер је био истински хуманитарац", каже хрватска посланица у ЕП Маријана Петир.

Баш та тврдња спорна је за СПЦ и домаћу јавност - Степинцу се замера то што је поздравио оснивање НДХ, учествовао у покрштавању 250.000 Срба и то што није довољно гласно осудио злочине. Зато, Србија на изложбу реагује протестним писмима европским званичницима.

"Неприхватљиво је организовање изложбе, којом се велича лик и дело кардинала Степинца, а кога српски народ и Српска православна црква сматрају одговорним за масовне злочине против српског и другог нехрватског живља током Другог светског рата, на подручју такозване Независне државе Хрватске", навело је Министарство спољних послова.

Европском парламенту обратиће се и Министарство рада - осим протеста упутиће и захтев.

"Али, ћемо тражити да се и нама омогући простор да ми покажемо истину о жртавама усташког режима. Ако има места за покушај рехабилитације викара усташке војске, онда мора бити места за истину о жртвама усташког режима", рекао је министар Александар Вулин.

Скандалозно и неприхватљиво - тим речима се председнику ЕП Мартину Шулцу обраћа и лидер демократа Бојан Пајтић, иначе члан председништва Партије европских социјалиста. Повратак фашизма у Хрватској, сматра, европске институције треба да зауставе, а не да промовишу. Осуде стижу и од самих европских парламентараца.

"Европски парламент мора да буде заштићен од организације догађаја, који се односе на историјске контраверзе. Тако се отвара Пандорина кутија, а када се отвори тешко је контролисати зло", рекао је румунски посланик у Европском парламенту Виктор Боштинар.

Римокатоличка црква Степинца је прогласила блаженим 1998, али је папа Фрања привремено зауставио процес канонизације. На његов захтев формирана је православно-католичка комисија, која треба да испита чињенице у вези са улогом Степинца у Другом светском рату.

Уочи отварања изложбе у Бриселу, председник Томислав Николић саопштио је да ради на приказу докумената, који би требало да помогну заједничкој комисији, пре одлуке о евентуалном проглашењу Алојзија Степинца за свеца.