Крстић и Антић о споменику Ђинђићу

Политички аналитичар Небојша Крстић сматра да је изузетно добра иницијатива премијера Србије Александра Вучића да се подигне споменик на годишњицу атентата на премијера Ђинђића, јер у симболичком смислу представља понуду на сарадњу два некада потпуно супротстављена и непомирљива пола у Србији.

"Оно што је некада било незамисливо, данас је, захваљујући сплету оклоности и променама које се последњих неколико година дешавају сваки дан, сасвим реално, а то је идеја постизања консензуса око неких базично важних стратешких циљева које Србија треба да има и да постигне у наредних неколико година, међу којима је улазак у Европску унију примаран", рекао је Крстић.

Према његовим речима, идеју српског премијера треба посматрати у том контексту, а не у контексту тога која странка има право на то, јер, како наглашава, ниједна странка нема тапију на Зорана Ђинђића.

"На њега тапију има једино његова породица, супруга и деца, а на његову визију, мисао, филозофију, погледе на свет, тапију имају сви грађани Србије који су сагласни са оним што је говорио и за шта се залагао и то право нико не може да им одузме", истакао је Крстић.

Подизање споменика, додао је Крстић, утицаће на колективну свест друштва у оној мери у којој се српска политичка елита односи према догађајима.

Он сматра да држава има озбиљан проблем уколико опозиционе странке не разумеју историјски тренутак и могућност остваривања стратешког компромиса око најважнијих ствари о којима Србија треба да размишља.

"У овом тренутку потребни су људи који виде могућност и излаз из чвора у којем је Србије више деценија и који је на моменте изгледао потпуно нераспетљив", рекао је Крстић.

Како је објаснио, сада, када је на видику могућност стварања друштвеног консензуса у којем ће премијер, који до јуче није подржавао Ђинђића, увидети своје грешке и повести Србију у ЕУ, свако ко има замерке на то не разуме своју сврху на политичкој сцени и своју функцију у друштву.

"У том смислу мислим да је реакција ДС-а, односно Пајтићева реакција, веома незрела, политички непаметна и веома деструктивна за политичку Србију, јер показује да ДС не може да схвати своју улогу у Србији, не схвата улогу странака, која није да себе одржавају у животу, већ да себе инвестирају у своју политичку идеју за добробит грађана и државе", закључио је Крстић.

Историчар Чедомир Антић указује да је, у овом тренутку, у свету уложен велики новац како би се Србија представила као колективно крива, српски народ као културно дефектан, а да Србија, неспособна за модернизацију и демократију, од Светог Саве до данас непрекидно угрожава своје суседе.

"У таквим условима, сасвим је природно да се политичка елита договори како ће неговати демократске традиције своје земље. Посебно што смо ми Срби много учинили за слободу и борили се за демократију деценијама, али, иако имамо много икона слободе, нажалост немамо иконе демократије", подвукао је Антић.

Он је додао да је суштина у томе да држава негује културу сећања, а друштво развија када су у питању колективне успомене, историјска свест и неговање историјске традиције.

Према његовим речима, када су људи као Борислав Пекић и Зоран Ђинђић ушли у вечност, Пекић својим делом, а Ђинђић премијерским мандатом и тешком судбином коју је доживео, они су постали национални симболи и непотребно је везивати их за било коју странку.