Зелено светло Косову за НАТО - притисак на Србију?

Миливојевић подсећа да Србија такође има споразуме са војном алијансом који дозвољавају пуну сарадњу, али не подразумевају чланство.

Миливојевић објашњава да западни центри моћи, пре свега Вашингтон, припремају Косово за Партнерство за мир како би га укључили у своју мрежу на Западном Балкану, после чега би Србија, уз Македонију и БиХ, постала окружена чланицама алијансе.

"Сама чињеница да је у америчком Конгресу та тема отворена и да је дат сигнал администрацији да на томе ради, показује да су интереси НАТО, САД и савезница да се Косово укључи због свог геостратешког и геополитичког положаја", наводи Миливојевић.

Подсетивши да је Црна Гора управо потписала протокол о приступању НАТО, Миливојевић каже да ван НАТО остају само Србија, која је војно неутрална, Македонија, чији улазак у алијансу у овом тренутку спречава спор са Грчком око имена, те БиХ, коју "блокира" Република Српска.

Такво окружење значи одређени политички и други притисак на Србију да приступи организацији, наводи Миливојевић, али истиче да Србија може да настави да има пуну сарадњу са НАТО без чланства у тој организацији, попут Аустрије и Финске, које су интегрисане у евроатлантске структуре, сарађују са НАТО на највишем нивоу, али нису чланице.

Косово у НАТО не би требало да буде фактор дестабилизације, али већ и чињеница да се укључује са нерешеним статусом и супротно вољи Србије представља одређени политичко безбедносни ризик и политичко безбедносну претњу, каже Миливојевић.

Истиче и да Србија не би требало да има безбедносних проблема јер није у сукобу са НАТО, нити земљама чланицама и, кад је реч о НАТО, не постоји никакав интерес да се безбедност Србије доводи у питање.

Укључењем Косова у НАТО направио би се нови преседан јер Косово није међународно призната држава ни чланица УН, већ је под протекторатом УН.

Миливојевић, међутим, сматра да није нереално очекивати некакву формулу по којој би се Косово на вештачки начин укључило у Партнерство за мир, будући да је реч о широј стратегији која има дубоко безбедносно-политичка значења.

Такав сценарио смо већ видели у случају ФИФА и УЕФА, подсећа Миливојевић и додаје да то свакако не би смело да буде могуће док је на снази Резолуција 1244 и док статус Косова није решен.

Да би Косово постало чланица НАТО, прво мора имати своју војску, односно, тренутно постојеће безбедносне снаге морају се трансформисати у Војску Косова, указује истраживач Београдског центра за безбедносну политику Исидора Стакић.

"Очигледно последње вести нам говоре да је НАТО дао зелено светло за тако нешто.
То ће се свакако десити у будућности, о томе се говори већ неколико година", сматра Стакић, али додаје да ће процес преношења овлашћења са КФОР-а на нову војску Косова трајати одређени временски период, који неће бити кратак.

Стога, Стакић сматра да ће НАТО и даље бити главни војни актер на Косову и подвлачи да војска Косова као таква неће представљати безбедносну претњу за Србију.

"Претња ће бити заоштравање реторике, које ће уследити и које ће водити ка новим тензијама, а оне ће успорити и отежати нормализацију односа између Београда и Приштине, нове етничке тензије, нови замах националистичке реторике", наводи Стакић.

Додаје да ће, према неким проценама, војска Косова бити мања од једне бригаде Војске Србије, те да према томе неће представљати безбедносну претњу по Србију.

"Политичари ће то представити као претњу, јер такви наративи добро пролазе код великог дела становништва и то ће бити искоришћено за добијање политичких поена и за придобијање дела бирачког тела", сматра Стакић.

Наводи и да је слично било при војном споразуму између војске Албаније и безбедносних снага Косова, сто је нашироко било представљено као безбедносна претња због наводног стварања "Велике Албаније", али није имало никаквог упоришта у реалности.

Досадашњи председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун у свему томе види један други моменат.

Дрецун каже да је циљ Приштине да скрене пажњу албанске јавности на Косову и Метохији са проблема у тој покрајини, тешке ситуације због високог степена незапослености, корупције, криминала, одусуства било какве економске перспективе, крајње ниског степена поштовања људских права неалбанаца, нарочито Срба.

Према његовим речима, Приштина стално поставља неочекиване, неоправдане и нереалне захтева и пред Београд и пред међународну заједницу како би побегла од проблема и усмерила пажњу Албанаца у неком другом правцу .

Дрецун каже и да је посебно интересантно како Приштина мисли да је НАТО прими у своје редове када званичници тог савеза упорно говоре да су њихове снаге у саставу Кфора на основу Резолуције 1244, која ни у ком случају не препознаје, нити предвиђа стварање државе Косово.

Амерички Конгрес затражио је од администрације САД постављање темеља за придруживање Партнерству за мир НАТО-у, а косовски званичници наводе да су Косовске безбедносне снаге спремне да се трансформишу у косовске оружане снаге.

Истичу да косовске институције треба да донесу одлуку о формирању оружаних снага у најкраћем могућем року и да је успостављање Оружаних снага Косова један од приоритета актуелне владе и биће завршено до краја ове године.