Дојче веле: Преговарачки оквир не захтева признање Косова

Севим Дагделен и још неколико савезних посланика немачке Левице доставили су обиман упит савезној Влади о односима Србије са Косовом, споразуму са НАТО, те о томе како ће се то одразити на европски пут Србије.

Одговор на 31 питање у које је Дојче веле ексклузивно имао увид, открива ставове званичног Берлина о геополитичком позиционирању Србије.

У одговорима се, како Дојче веле преноси, наводи да се позиција немачке Владе по питању односа Београда и Приштине темељи на преговарачком оквиру који је Србија потписала у јануару 2014, а који захтева да до краја приступних преговара са ЕУ дође до "обухватне нормализације односа Србије и Косова у форми правно обавезујућег документа". Додаје се да преговарачки оквир не захтева "признање Косова од стране Србије".

Са друге стране, посланица Севим Дагделен ставове Брисела и Берлина види као "фактичко приморавање" Србије да призна Косово уколико жели да приступи ЕУ. У питању је начин да се дестабилизује Балкан, оцењује Дагделенова у изјави за Дојче веле.

Левица је, иначе, једина немачка парламентарна странка чији се политичари противе независности Косова те ширењу НАТО, пише тај медиј.

Севим Дагделен: Са Русијом, а не против ње

Левицу је најпре занимало на који начин на позицију Србије утиче Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) који је Београд пре годину дана закључио са НАТО-ом.

Према тумачењу немачке владе, ИПАП не говори ништа о евентуалном будућем чланству неке земље у НАТО, нити се коси са прокламованом војном неутралношћу Србије.

"Србија као циљ у ИПАП-у дефинише намеру да, у складу са националним интересима, интензивира сарадњу са НАТО и другим земљама Партнерства за мир. Осим тога, постоји више земаља које су привржене неутралности од савеза, али истовремено одржавају партнерске односе са НАТО-ом, на пример Швајцарска, Аустрија, Финска или Република Молдавија", пише у одговору који је у име Владе стигао Левици из Министарства спољних послова.

Додаје се да коалициони споразум демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократа (СПД) који тренутно владају у Немачкој, предвиђа "активно" подстицање држава Западног Балкана на чланство у Европску унију и НАТО, али да је "политичка воља Србије" одлучујућа за "интензитет и даље облике односа са НАТО". Берлину је познато да је српски парламент децембра 2007. изгласао да је за промену војне неутралности потребан референдум.

"Константни покушаји да се српска неутралност смекша све јачим везивањем уз евро-атлантске структуре ствара нову несигурност на Балкану", тумачи са своје стране Севим Дагделен, која је у свом посланичком клубу задужена за спољну политику и чланица је Одбора Буденстага за спољне послове. Она сматра да се приближавањем НАТО Србија приморава на супротстављање Русији, али и сопственом становништву које, каже, "већински одбацује чланство у западном војном пакту". Дагделенова за Дојче веле још додаје да безбедности у Европи може бити само "са Русијом, а не против ње".

Вежбе на обе стране

У неколико питања су опозициони посланици покушали да сазнају шта све немачка влада зна о војним вежбама на којима српска армија учествује заједно са руском, односно са западним војскама.

Одговори нису спектакуларни, већ су више сажетак јавности добро познатих информација рецимо о српско-руском хуманитарном центру у Нишу, војној вежби Словенско братство и летачком тренингу српских и руских пилота авиона-ловаца и хеликоптера – обе вежбе биће одржане и ове године.

Такође, наводи се да је Војска Србије учествовала са војницима пешадије на вежбама Saber Junction (100 војника), Combined Resolve IV (100 војника) и Allied Spirit II (30 војника) које је америчка војска са партнерима организовала на југоистоку Немачке. Међутим, савезна влада није знала или хтела да одговори на питање шта се тамо и са којим циљем тачно вежбало.
Српски и руски генерали на војној вежби "Срем 2014".

У одговору Владе Немачке наводи се да усмерење Србије ка ЕУ није у колизији са сарадњом Београда и Москве, па чак ни када је та сарадња војна. "С друге стране, Србија се као приступни кандидат обавезала да, до уласка у Европску унију, све више усклађује своју спољну и безбедносну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ."

Три питања су левичари посветили београдском Центру за евроатланстске студије (ЦЕАС), трусту мозгова који се јавно залаже за чланство Србије у НАТО, пише Дојче веле.

Једно од питања је о финансирању те организације из одељења НАТО за односе с јавношћу (НАТО Public Diplomacy Division) - према виђењу Левице, то одељење је у Украјини пружило знатну помоћ да подршка НАТО са 13 до 15 одсто нарасте на преко 50 процената кроз неколико година. На то немачка Влада одговара да поменуто одељење НАТО већ неколико година спонзорише по један догађај у организацији ЦЕАС, те да тој организацији средства донирају и Европска комисија и разне фондације.

Без сазнања о смрти дипломата

Левицу је занимало на који начин српска војска сарађује са Бундесвером и у одговору Владе је дат детаљан преглед курсева и обука које су инструктори Бундесвера држали појединим српским официрима, јединицама, медицинском особљу, рачуновођама... То се, стоји у одговору, дешава на основу споразума о сарадњи у сектору одбране из априла 2006. који је тада закључен са Државном заједницом Србије и Црне Горе.

"Тренутно, по српској жељи, трају консултације око замене тог споразума сличним међувладиним споразумом између Савезне Републике Немачке и Републике Србије", пише званични Берлин.

Jедно од питања посвећено је и нападу америчке авијације на положаје тзв. "Исламске државе" у Либији (19. фебруар ове године) - то је напад у којем је, како се верује, страдало двоје српских дипломата који су раније отети. Међутим Влада на питање Левице одговара да о томе нема никаквих посебних обавештајних или других сазнања, те да у Берлину није познато да ли су српски држављани страдали у том нападу.