Јоксимовићева: Србија окренута будућности и напретку

Јадранка Јоксимовић каже да без стабилности нема напретка и да ће окретање будућности дати политичку и економску стабилност Србији, а како каже, то је важно за напредак.

"Говорили смо о томе да сви треба да будемо уједињени иако смо различити, али уједињени ка циљу напретка и око идеје која нас све води", додала је Јоксимовићева након отварања конференције "Сарадња на реци Дрини - Сарадња у Европи".

Истакла је и да је пут европских интеграција Србије средњорочан, да не иде преко ноћи, али да јесте стратешко опредељење владе како би грађани Србије живели боље.

"Пут европских интерација је средњорочан, не иде брзо и преко ноћи. Понекад је пун препрека, али је пун и пре свега користи за грађане Србије и због тога су ЕУ интеграције стратешко опредељење владе, како би постигли онај степен животног и економског стандарда, и како би квалитет живота у Србији био бољи", истиче Јоксимовићева.

Према њеним речима, конференција је врло важна, јер говори о пројектима прекограничне сарадње који су финансирани и који ће тек бити финансирани и из фондова ЕУ.

Подсећајући да су на конференцији били представници БиХ, Црне Горе, Словеније, истакла је да је јако важан и назив скупа "Сарадња на реци Дрини - Сарадња у Европи".

"Ми желимо да нас Дрина спаја, а не да нас раздваја и да се окренемо будућности. Лако је говорити о прошлости и лако је дизати тензије, али код неких можда нерешених питања и са становишта једне или друге стране", рекла је министарка.

Навела је да је увек ту реторика која може да донесе политичке поене, али је указала да се на такав начин не би требало бавити политиком.

"Чак и у кампањи, ми се на тај начин не бавимо политиком. Сматрамо да је дужност свих нас, пре свега грађана у Србији, али и свих у региону, да се окренемо будућности и ономе што је сарадња", рекла је Јоксимовићева и подвукла да треба сарђивати и када је реч о коришћењу ЕУ фондова за развој Подриња, и са једне и са друге стране реке Дрине.

"То је прави начин да лакше решавамо и друге проблеме", рекла је Јоксимовићева.

Говорећи о ЕУ фондовима, навела је да локалне самоуправе морају да се обучавају да прате све што је везано за њихово коришћење, да би и сами грађани могли директно да осете корист од тог новца.

"Да то не буде само прича која делује апстрактно и велике бројке, а да се људи питају шта је то што смо од тога направили и искористили. У том правцу локалне самоуправе треба да раде", рекла је Јоксимовићева уз опаску да је Лозница на томе до сада радила добро али може још боље.

Подсетила је да је у оквиру ИПА програма 2014-2020. Србији доступно 1,5 милијарди евра, што је у просеку око 200 милиона евра неповратних средстава годишње.

"То су средства која користе државе у граничним просторима. Ми смо већ показали капацитете и има простора за унапређење али мора још пуно да се ради да би подигли нашу апсорпциону моћ, да можемо више новца да повучемо и реализујемо", рекла је она.

Зато ћемо се, закључила је, у наредном периоду посветити томе да локалне самоуправе које у доброј мери носе активности у коришћењу фондова, буду што спремније и припреме пројекте, како би грађани осетили корист од тог новца.