Демократија ће на европска врата "закуцати" тек 2025?

Уместо садашењег политичког театра са глобалном моћи, они са правих позорница револуциониарним заносом заговарају левичарске идеје. Европу треба протрести. Нежно али одлучно до 2025. У супротном следи распад под теретом Брегзита, Грегзита и избегличке кризе. Идеологију покрета Јаниса Варуфакиса ДиЕМ25 укратко објашњава један од водећих чланова.

"Циљеви ДиЕМа нису утопистични ни радикални него је утопистична и радикална сама идеја ЕУ која почива на нефункционалној спољној и унутрашњој политици", објашњава филозоф Срећко Хорват члан ДиЕМа.

Из неуспеха грчке Сиризе и слабљења првобитног узлета шпанског Подемоса, бивши грчки министар финансија извукао је лекцију. Деловање левице на националном нивоу није довољно. Потребан је паневропски покрет.

"ДиЕМ рачуна не само на политичке партије или синдикате који су већ подржали ДиЕМ него и на покрете са улице, на различите групације попут Викиликса на чијем је челу Асанж, а које се једине могу супротставити корпорацијама попут Гугла, Мајкрософта и других", истиче Хорват. 

Траже пренос највиших европских политичких и економских састанака уживо и објављивање трансатлантских трговинских уговора САД и ЕУ. Све на видело.

"Тријумвират трговинских споразума представља две трећине светског БДП-а преко милијарду и по светског становништва и обухвата преко 52 државе на свету. Можете очекивати иако Србија није члан ЕУ, да ће се тај споразум одразити на Србију и то на какав приступ грађани имају лековима, интелектуалном власништву, интернету", каже Хорват.

Чланови покрета су и Џилијан Асанж, Славој Жижек, Ноам Чомски, Брајан Ино. Подршку имају и у Србији.

"Оно што се у Европи ради у односу на национални ниво, ми то радимо само у регионалном контексту и кажемо оно што ми радимо у Србији морамо да урадимо и регионално", каже докторанд Филип Балуновић.

О једном од највећих европских проблема избегличкој кризи, говориће у Бечу. Опет критички. Кажу, разлика између концентрационих логора и европских кампова је што су у другима избеглице.

"Док се Европска унија не погледа у очи и не погледа ону Нобелову награду за мир коју је добила, док не схвати да њена спољна политика доводи до ратова, мислим да се избегличка криза неће решити", сматра Хорват.

Да свет не понови грешке из тридесетих и четрдесетих година прошлог века вољни су да осим левичара окупе и социјалдемократе, либерале, па и конзервативце. Пре него што, како кажу, Унију поједу евробирократе и земље чланице изруче екстремно десним популистима.