Да ли ће хрватски увјети бити услов за Србију у ЕУ?

Од Загреба истовремено подршка и саплитање на европском путу. Хрватска је Србији испоставила три услова за отварања поглавља 23. Првим се тражи веће учешће мањина у парламенту. Ипак, свака партија одлучује да ли ће на изборе сам или у коалицији са националном.

Владимир Медовић из Европског покрета сматра да је реч о општем питању квота и о третирању Буњеваца, јер Загреб сматра да су они припадници хрватске националне мањине.

Други услов је тачка спорења стара 13 година, колико је стар и српски Закон о универзалној јурисдикцији. Од Србије Загреб тражи да укине надлежност за ратне злочине који су се догодили ван њене територије. Сматрају да је због тога ухапшен Вељко Марић, а претпоставља се да би такву судбину могло да доживи 300 бранитеља. У Влади Србије рекли су нам да за сада измене тог закона нису предвиђене.

Дејан Јовић са Факултет политичких наука у Загребу истиче да питање
тог закона треба гледати у ширем контексту. То је начин интерпретације деведесетих, рат за који се у Хрватској каже да је искључиво био одбрамбени, наводи Јовић.

А све је кренуло од Шешеља, заправо прве тачке. Хрвате је наљутила одлука Хага да пресуду може да чека у Београду.

"Ми веома поштујемо наше хрватске комшије они су моћни и снажни, ми ћемо да радимо свој посао. Ако мисле да смо фацниринани њиховом аргуменатацијом или уплашени, грдно су се преварили, поручује премијер Александар Вучић. Не желимо своју снагу никоме да показујемо, али нећемо да дозволимо никоме да нас понижава", истиче Вучић.

Овакве изјаве из Загреба долазе и поред декларације хрватског Сабора којим се обавезао да комшије неће уцењивати и кочити у њиховим напорима да уђу у ЕУ, односно да неће користити билатерална питања. Брисел нема механизам да реагује.

Владимир Медовић напомиње да свака држава самостално доноси одлуку. Не постоји ниједно правно средство у ЕУ којом би Брисел или друге државе чланице могле да утичу на став Хрватске, додаје Медовић.

Дејан Јовић оцењује да се и у случају поглавља 23 и случај Шешеља ради мање о логичким аргументима, а више о политичкој одлуци. Према његовим речима, садашња власт у Хрватској много је мање склона пружању подршке Србији у њеном напору на путу ка ЕУ него претходна. "Док је она на власти мислим да Београд може очекивати озбиљне проблеме из Загреба", сматра Јовић.

Ситуацију у коју жели да стави Србију, Хрватска је доживела и сама. Због спора око Пиранског залива, Словенија је на 10 месеци блокирала отварање поглавља Хрватске са ЕУ. Сличан пример је дугогодишњи спор који Македонија има са Грчком због свог имена, што је, између осталог, кочи на путу ка ЕУ.