Усвојен Закон о платама у јавном сектору

Закон о систему плата запослених у јавном сектору обухвата око 500.000 грађана којима је држава послодавац, а предвиђа да се све зараде обрачунавају на основу истих елемената, исте основице и јединствене матрице распона коефицијената, како би се остварио принцип "једнака плата за једнак рад".

Распон коефицијената ће се, како је наведено, дефинисати посебним законима, чије се доношење очекује након усвајања овог такозваног кровног прописа.

Предвиђено је и да постоји основна плата, која се добија множењем основице и коефицијента, коефицијенти ће бити утврђени пратећим прописима, али се основица одређује сваке године у складу са буџетом Републике за наредну годину.

За цео јавни сектор ће, како је наведено, бити утврђена јединствена основица и то законом о буџету за сваку годину, али и уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета.

Запослени може да добије већу плату по основу постигнутих резултата и оствареног радног учинка изнад очекиваног за радно место, под условима и на начин прописан посебним законом, ако овакво вредновање није изражено кроз коефицијент, односно напредовањем кроз платне разреде.

Када је реч о платама функционера, њихове коефицијенте за обрачун основне плате одредиће посебан пропис у складу са одговорношћу на функцији.

Када је реч о минулом раду, запослени ће и даље по том основу добијати увећање плате од 0,4 одсто по години стажа.

Што се тиче регреса и топлог оброка, што је била главна замерка синдиката, ипак је договорено да се они исказују посебно, а не у коефицијенту, како су страховали синдикати.

Запослени у јавном сектору страховали су да ће им по новом закону током боловања за 65 одсто бити умањена основна плата, а не просек 12-месечних примања у који улазе и додаци за дежурства, рад викендом и празником, прековремени рад, ноћни рад, регрес, али то није предвиђено овим прописом.

Посланици су усвојили и Закон о општем управном поступку, који прописује да грађани више неће бити у обавези да доносе документа из службених евиденција, као што су уверења и разни изводи, већ ће ту обавезу имати органи и то по службеној дужности.

Грађани ће бити ослобођени плаћања таксе за те податке, чиме штеде и време и новац, пише у образложењу.

Тако ће, на пример, трошкови промене личних докумената по промени презимена након венчања уместо досадашњих 10.665 динара после примене закона износити 7.170 динара, трошкови остваривања права на упис детета у предшколску установу уместо досадашњих 2.509 динара – 854 динара, а трошкови пријаве личног имена детета због уписа у матичну књигу рођених и пријаву пребивалишта уместо 3.402 динара – 584 динара.

Вршац, Кикинда и Пирот убудуће ће имати статус града, предвиђено је усвојеним изменама Закона о територијалној организацији Србије.

Посланици су расправу о амандманима на те законске предлоге водили до три сата ујутро.