Како ће мањинске странке наступити на изборима

Националне мањине, каже се, повезују државе, али је њихово повезивање у Србији велики подухват. Више од половине свих партија су мањинске, међу којима су најбројније бошњачке. Бошњачко национално веће позвало их је да заједно учествују на изборима.

Енис Имамовић из СДА Санџака каже да је СДА и на протеклим изборимна позивала на формирање бошњачког блока, јединствене бошњачке листе.

"Видели смо да су се друге бошњачке партије радије одлучивале да буду део већинских листа, надамо се да ће овог пута политичка зрелост однети предност над личним интересима", каже Имамовић.

Позвани још нису одговорили. А неки од оних који би требало да одговоре памте добро искуство са великим партијама и ту сарадњу ће, вероватно, наставити. Дани одлуке чекају и Мађаре.

Мађари су најбројнија национална мањина у Србији, а по броју својих партија су на другом месту у регистру странака. У сусрет изборима, чини се, политички разједињени.

За раздор, један од оснивача невладине организације Мађарски покрет Тамаш Корхец криви Иштвана Пастора, лидера СВМ-а, који, тврди, није адекватно реаговао на проблеме заједнице и одбијао је дијалог.

Прашину је подигла најава могућег политичког деловања Мађарског покрета. Уследило је искључивање чланова из партије. Ко је повукао први потез - стране нису сагласне.

"Без тога да смо донели коначну одлуку да ћемо учествовати на изборима, господин Пастор је одлучио да искључи више од 100 виђених чланова СВМ, то нас гура у правцу да озбиљно размотримо где и како ћемо учествовати на изборима", каже Тамаш Корхец из Мађарског покрета. 

"Ми смо дициплинске поступке покренули пошто су објавили да ће кренути на изборе, почели су преговоре на републичком нивоу са ДС-ом. Мислим да је то околност коју не можемо да занемаримо", рекао је Иштван Пастор, председник СВМ-а. 

СВМ ће самостално, али уз могућност договора са другим мађарским партијама. Албанске странке до уједињења нису ни стигле. Незадовољни односом Републике према локалу, бојкотују парламентарне али не и локалне изборе.

Лидер Покрета за демократски прогрес Јонуз Муслију рекао је за РТС да неће на изборе, а Рагми Мустафа, председник Демократске партије Албанаца још није одлучио. Риза Халими их позива да изађу на изборе.

"Мало је осетљивија ситуација да су у исто време и локални и парламентарни избори по свему судећи. Неке странке су користиле до сада бојкот парламентарних избора за добијање јефтиних политичких поена на локалу, и тешко им је да промене став о парламантарним изборима јер тиме ризикују резултат на локалним и теже је сада да се створи та заједничка листа", каже Риза Халими, председник Партије за демократско деловање.

Како да мањинска партија на изборима добије што више и баци што мање гласова, дилема је пред сваке изборе.

"Уколико говоримо о могућностима мањинских листа, било би логично да се оне удружују сходно једној мањинској зајединици, као мађарској, бошњачкој. Ако није могуће, онда је друга опција да се удруже са већим странкама да се не би бацали гласови", каже Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а.

У Србији живи 21 етничка заједница са више од 2.000 грађана. Готово 450.000 њихових припадника има право гласа.