Европски парламент позива на што скорије отварање поглавља 23 и 24

Посланици су, током расправе о резолуцији чији је аутор известилац за Србију Дејвид Макалистер, а о којој ће гласати сутра, похвалили конструктиван приступ Србије мигрантској кризи, али и оценили да држава мора да омогући слободне и независне медије.

Европски комесар Јоханес Хан рекао је у обраћању посланицима да би поглавља 23 и 24, која се тичу основних права, требало да буду отворена у првој половини ове године и додао да верује да ће и нова влада после избора остати посвећена реформском приступу и дијалогу са Косовом.

Хан је оценио да је Србија преузела важне кораке на европском путу, те да је посвећена европским интеграцијама, регионалној сарадњи и стабилности, реформи правосуђа и јавне управе и нормализацији односа са Приштином.

Eвропски комесар је нагласио да Србија треба да настави са реформама, посебно у области правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија, антидискриминационе политике и економије.

Хан је нагласио да је импресиониран веома позитивним и хуманим начином на који се Србија суочила са мигрантском кризом.

Према његовим речима, важно је да Београд настави конструктиван присутуп у нормализацији односа са Приштином, паралелно са процесом европских интеграција.

Хан је истакао да је важно да билатерални односи између Србије и других земаља чланица ЕУ не угрозе приступне преговоре.

"“Европска комисија остаје посвећена и подржава Србију на њеном путу ка ЕУ и ценим то што и Европски парлемент подржава Србију”", рекао је Хан.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер рекао је да је српска влада показала посвећеност европским интеграцијама, те истакао да је важно да Србија осигура владавину права и независност правосуђа, да се бори против организованог криминала и корупције и обезбеди слободне и независне медије.

"“Верујем да би поглавља 23 и 24 требало да буду отворена што пре, како би се помогло Србији да настави на свом путу ка ЕУ”", рекао је Макалистер.

Такође, Макалистер је нагласио да су добри регионални односи изузетно битни за дијалог на Балкану и европске интеграције, те истакао ангажман Србије по том питању.

Према његовим речима, направљен је значајан корак у нормализацији односа са Приштином, те да је важно да обе стране раде на испуњавању онога што је постигнуто у досадашњим споразумима.

Министар спољних послова Холандије, земље која председава Унијом, Берт Кундерс у обраћању посланицима рекао је да верује да ће кључна поглавља 23 и 24 бити отворена током председавања његове земље, односно до краја јуна.

Рекао је да је Србија показала конструктивну улогу у мигрантској кризи и да ће ЕУ наставити да подржава Србију у том погледу.

"Од Србије очекујемо наставак и примену реформи, пре свега у области владавине закона, слободе медија као и наставак нормализације са Приштином", рекао је Кундерс.

Посланица ЕУ Тања Фајон, констатујући да је Србија напредовала у многим областима, оценила је да је стање у медијима и даље незадовољавајуће, те подсетила да је министар одбране увредио једну новинарку што је, према њеним речима, било "додавање уља на ватру".

Такође, навела је да би требало водити рачуна о томе што велики број младих Срба одлази из земље.

Известилац Европског парламанта за Косово Урлике Луначек рекла је да је Србија у последњим месецима постигла напредак, те да је убрзан процес дијалога са Приштином и рад на борби против корупције.

“Поздрављам отварање два поглавља са ЕУ, јер желим да Србија постане чланица ЕУ, што желим и за Косово”, рекла је Луначек.

Међутим, Луначек сматра да би у дијалогу Београда и Приштине требало да буде примењено начело добросуседских односа, те да би Србија требало да подржи Косово приликом захтева за улазак у међународне институције, “а не да га блокира”.

Позвала је власти у Србији да не нападају медије који их критикују, јер је критика, рекла је, део демократије.

Посланик Европског парламента и члан одбора за Србију Иво Вајгл навео је да је Србија урадила много у области реформе правосуђа, али приметио и да је политика још превише присутна у медијима, што посебно забрињава.

Нагласио је да је улога цивилног друштва изузетно важна те нагласио да независна тела и невладине ораганизације не смеју бити “полигон за фрустрацију власти”.

Шеф делегације за Србију у ЕП Едвард Кукан рекао је да је Србија остварила велики напредак, али да је потребно ојачати независност правосуђа и оснажити аквитности у регионалној сарадњи, укључујући и дијалог са Косовом.

Србија, као земља кандидат за ЕУ, мора да има слободне и независне медије, рекао је Кукан.

Нагласио је да нема сумње да је Србија важан партнер Европске уније, што је доказала и током мигрантске кризе.

Посланик из редова немачке СПД Кнут Флекенштајн оценио је да је добро што је Поглавље 35, које обухвата и нормализацију односа са Приштином, отворено међу првима, јер је за успешно чланство Србије у ЕУ потребно да има добре односе са Косовом.

Флекенштајн је истакао и да је неопходно што брже отварање поглавља 23 и 24 будући да реформе у тим областима основних права јачају демократију и омогућују напредак и у другим секторима.

Хрватски посланик и потпредседник Спољнополитичког одбора Андреј Пленковић оценио је да је потребно да Србија оствари адекватну заступљеност мањина и осигура могућност коришћења језика мањина у медијима и образовним институцијама.

Такође, нагласио је да је важно да се омогући проналазак несталих особа и настави сарадња у процесуирању ратних злочина.

Његова колегиница Дубравка Шујица истакла је да је важно инсистирати на усклађивању спољне и безбедносне политике Србије са политиком ЕУ, не само у односу са Русијом већ и са Босном и Херцеговином.

Шујица је, такође, оценила да је потребан бољи однос према мањинама и решавање судбине несталих особа, те додала да верује да ће две земље решити то питање на билатералном нивоу.

Расправи је присуствовала минстарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

"Генерални тон је позитиван уз неке замерке које постоје уз обавезе Србије да даље унапређује стање у бројним областима. То је сасвим разумљиво. Не можемо да очекујемо ни од земље чланице да све буде иделано, али од земље кандидата се увек очекује да покаже више напора и мислим да је то, пре свега, добро за нас", нагласила је Јоксимовићева.

Спољнополитички одбор ЕП је недавно, иначе, усвојио предлог резолуције са 50 гласова за, два гласа против и четири уздрžана.

Гласање о Резолуцији биће одржано у четвртак. Резолуције парламента немају обавезујућу снагу, али имају политички значај процесу приступања.