Усвојени закони о полицији и јавном реду и миру

16.30 - Скупштина обацила предлоге аутентичних тумачења Закона о ауторском и сродним правима и Закона о електронским медијима.

16.25 - Усвојени закони о јавном окупљању и оглашавању и информационој безбедности.

15.30 - Парламент изгласао законе о полицији и јавном реду и миру.

Закон о полицији предвиђа реорганизацију МУП-а, каријерно напредовање у том сектору, једну специјалну јединицу и јачање сектора унутрашње контроле, док припадницима полиције омогућава да се служе и електрошоковима и распршивачима са надражајним средствима.

Закон ставља акценат на каријерно напредовање, тако да ће стручна обука, образовање и усавршавање, као и оцењивање службеника бити основни параметар приликом одлучивања о одабиру кадрова и персоналним решењима за одређена радна места.

Онемогућено је напредовање искључиво по одлуци непосредно вишег руководиоца и испуњавањем законских услова у погледу година стажа, већ напредовање подразумева и напредак у знању и вештинама, почива на принципима професионалног планирања, одабира, селекције и едукације и на континуираном учењу.

У праксу полиције уводе се нова средства принуде, међу којима су и електрошокови, како би, наводи се у образложењу, полицијски службеници могли постићи исти циљ без употребе ватреног оружја и наношења тешких телесних повреда.

Сектор унутрашње контроле добиће значајно већа овлашћења и предвиђа се обављање "тестова интегритета" и депоновање имовинских карти руководилаца у Министарству, са могућношћу провере и осталих запослених, чиме се значајно подиже ниво контроле и степен увида у податке о имовинском стању запосленог у сврху борбе против корупције.

Предвиђено је раздвајање послова на унутрашње и полицијске, при чему је Дирекција полиције надлежна за обављање полицијских и других послова, док остале послове из делокруга Министарства обављају сектори.

Предвиђена је и подела службеника на полицијске и државне службенике, а препознавање ових категорија по организационим јединицама биће знатно олакшано, будући да полицијске послове обављају полицијски службеници, а унутрашње послове полицијски и државни службеници.

Дирекцијом полиције руководи директор полиције, кога поставља Влада Србије на пет година, на предлог министра, а он може бити изабран у највише два мандата.

Директора полиције може разрешити Влада, на образложени предлог министра, ако не оствари резултате.

У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту – управе, центри, јединице, специјална и посебне јединице полиције, и ван седишта – Полицијска управа за град Београд, подручне полицијске управе и полицијске станице.

Специјална јединица полиције је Специјална антитерористичка јединица, а посебне јединице полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица и Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, а у Полицијској управи за град Београд Полицијска бригада.

Казне за просјачење, туче, проституцију

Законом о јавном реду и миру кажњавају се, поред осталог, просјачење, тумачење снова, проституција и паљење пиротехничких производа или пуцање, уколико се тиме нарушава јавни ред или мир или ствара узнемирење грађана.

Усвојеним законом је предвиђено да се грађанин који просјачењем угрожава спокојство грађана или нарушава јавни ред и мир казни новчаном казном од 5.000 до 10.000 динара или казном затвора до 30 дана.

Организатор просјачења или онај који за просјачење користи децу или малолетне особе казниће се новчаном казном од 50.000 од 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Закон предвиђа казне и за оне који паљењем пиротехничких производа нарушавају јавни ред и мир или угрожавају безбедност грађана – казниће се новачном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 сати.

Предвиђено је и да онај ко пуцањем из ватреног или другог оружја или имитације оружја нарушава јавни ред и мир буде кажњен новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Изазивање или учествовање у тучи биће кажњено новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана, а уколико је у групи која на тај начин нарушава јавни ред три или више особа, казна ће бити 30 до 60 дана затвора.

Ко се одаје проституцији, користи услуге проституције или уступа просторије ради проституције, биће кажњен новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана, а онај ко малолетној особи уступа просторије ради проституције, затвором од 30 од 60 дана.

Прикупљање добровољних прилога грађана убудуће неће бити могуће ако се о томе не обавести надлежна јединица МУП-а, а може трајати најдуже 60 дана посредством хуманитарних и других удружења.

Према Закону о јавном окупљању, убудуће неће бити дозвољено окупљање на месту на којем, због карактеристика самог места или његове посебне намене, прети опасност од наступања угрожавања безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности.

То су здравствене установе, школе, предшколске установе, простор испред објеката од стратешког и посебног значаја за одбрану и безбедност државе.

Такође, окупљање неће бити дозвољено на местима на којима се његовим одржавањем крше људска и мањинска права и слободе других, угрожава морал или на местима која су затворена за јавност.

Јавна окупљања могу да се одржавају, по правилу, у времену између шест и 24 сата.

Алкохолна пића са мање од 20 одсто алкохола убудуће ће моћи да се рекламирају у електронским медијима од 18 до шест сати ујутру, а са већим процентом алкохола од 23 до шест ујутру, предвиђено је Законом о оглашавању који је данас усвојила Скупштина Србије.

Рекламирање пића које садржи до 20 одсто алкохола биће дозвољено и на јавном простору, на месту које је удаљено најмање 100 метара ваздушном линијом од најближе тачке комплекса предшколске, школске, здравствене установе или установе намењене малолетницима, на превозним средствима, осим средстава јавног превоза.

Прописано је и да у оквиру једног пуног сата емитованог програма комерцијалних пружалаца медијске услуге, ТВ оглашавање и ТВ продаја не могу заузимати више од 20 одсто времена, а за програме установе јавног медијског сервиса и пружаоце медијске услуге цивилног сектора више од 10 одсто.

Посланици су изгласали и Закон о информационој безбедности који предвиђа образовање Националног центра за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима и Тела за координацију послова информационе безбедности као координационог тела Владе Србије.

Национални центар прикупља и размењује информације о ризицима за безбедност информационо-комуникационих система и у вези с тим обавештава, упозорава и саветује лица која управљају тим системима, као и јавност.

Закон, поред осталог, предвиђа и обавезе и одговорност оператера информационо-комуникационих система у случају када су одређене активности у вези са тим системом поверене трећим лицима, као и обавезу обавештавања надлежних органа о инцидентима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности.

Одбачени предлози аутентичних тумачења два закона

Посланици Скупштине Србије нису усвојили предлоге аутентичних тумачења Закона о ауторском и сродним правима и Закона о електронским медијима.

Аутентично тумачење Закона о ауторском и сродним правима нико није подржао, док је за аутентично тумачење Закона о електронским медијима гласало 17 посланика.

Предлог аутентичног тумачења Закона о ауторском и сродним правима иницирала је посланица СНС-а Душица Стојковић, а у њему пише да се ауторским делом не може сматрати и уживати ауторско-правну заштиту свака рутински израђена фотографија, која се појављује и преузима у електронском облику, без обзира на то да ли је оригинална духовна творевина аутора.

У образложењу се наводи да су обичне фотографије, а посебно оне које су у саставу новинарског чланка као илустрација текста, резултат искључиво механичке, рутинске, односно физичке радње, те да треба да имају правну заштиту на основу општих принципа грађанског права, али не у смислу Закона о ауторским и сродним правима.

Против његовог доношења била су удружења фотографа и фото-репортера, као и ДС, с образложењем да угрожава њихова права, будући да се тиме прецизира да фотографија нема никакву ауторску заштиту.

Из СНС-а су током скупштинске дебате о том акту тврдили да се ничија права не доводе у питање, већ да се уводи двоструки правни режим заштите – један по Закону о ауторском и сродним правима, а други по Закону о облигационим односима.

Премијер Александар Вучић је пре неколико дана рекао да ће се тај проблем решити тако да се помогне фото-репортерима.

Аутентично тумачење Закона о електронским медијима такође је иницирао СНС како би се разрешиле недоумице о избору кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у име удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце.

У њему пише да те организације треба договором да утврде коначан предлог два кандидата, а да се у супротном коначан предлог заједничког кандидата утврђује гласањем, тако што представник сваке организације гласа за једног кандидата, после чега се утврђује коначан предлог два кандидата који су добили највећи број гласова.

Током расправе о аутентичном тумачењу Закона о електронским медијима, из ДС-а је апеловано на посланике да га не подрже, јер за циљ има фаворизовање у поступку избора члана РЕМ-а, како би био изабран Горан Пековић, док су из владајуће већине одбачене примедбе о нерегуларности приликом избора члана РЕМ-а.