ЕП у амандманима уважио замерке Београда

Како произилази из 232 поднесена амандмана који ће бити уграђени у коначни нацрт резолуције, Европски парламент је битно уважио оштре замерке које је влада у Београду ставила на прву верзију тог документа.

У нацрту резолуције, о којој су данас расправљали европски посланици, поздравља се потписивање споразума о придруживању Косова с Европском унијом као моћан подстрек спровођењу реформи.

Поново се, међутим, наглашава забринутост због "изостанка било каквог напретка у борби против корупције на високој равни и организованог криминала, као и непостојања резултата у истрагама и пресудама".

Спољнополитички одбор ЕП тражи од власти у Приштини "свеобухватан и стратегијски приступ сузбијању општепроширене корупције која је и даље битна препрека на путу Косова ка демократском, социјалном економском развоју".

Такође је затражено да опозиција и власти решавају проблем дијалогом и осуђена је свака врста насиља, "укључујући коришћење сузавца и јаја у парламенту".

У документу се поново "подстичу" пет чланица ЕУ које не признају Косово да то учине, што су оспорили и у амандманима одбацили неки посланици. Наводи се да је "известан напредак учињен у правосуђу усвајањем важних закона", мада се замера што нема увида у деловање правосуђа и каже да је "могуће да има политичког уплива на судство".

Нацрт је припремила извештач ЕП за Косово, аустријска посланица и потпредседник ЕП Улрике Луначек, а Србија је преко шефа своје мисије при ЕУ, амбасадора Душка Лопандића у децембру Европском парламенту предочила да су "неуравнотежени и недоследни" делови нацрта резолуције, нарочито кад је реч о дијалогу Београд - Приштина.

Посланица Луначек је у нацрт ставила формулацију да "ЕП прима на знање одлуку Уставног суда Косова о привременим корацима који одлажу примену било којег легалног акта за Удружење српских општина".

Посланици су сад у више амандмана захтевали да се такав став уравнотежи и прилагоди коначној оцени Уставног суда Косова и наведе да то не може да утиче на спровођење споразума Београд - Приштина.

У дипломатској поруци Србије челницима и посланицима Спољнополитичког одбора ЕП је скренута пажња на то да у документу који је поднесен уопште нема помена чињенице да су власти у Приштини једнострано кршећи дијалог с Београдом и садржину Бриселског споразума пренеле у надлежност Уставног суда Косова оцену уставности споразума о ЗСО.

"Резолуције ЕП привлаче широку пажњу медија и јавности и морају, што је више могуће, избегавати утисак да су пристрасне и навијачке за једну страну", наведено је у писму амбасадора Лопандића.

Београд, преко Мисије Србије при ЕУ, такође упозорава да се уопште не спомиње судбина, нити од власти у Приштини тражи да обезбеде повратак више од 200.000 с Косова изеглих, привремено расељених Срба.

У првој верзији нацрта се "жали што је одбачена молба Косова за чланство у Унеско због активног противљења Србије".

Посланица Луначек се веома успротивила одлуци Унеско да одбаци молбу Приштине, оценивши да би тиме, напротив, била боље заштићена српска верска и културна баштина, а у поруци медијима је тада поред осталог изнела тврдњу да је реч о "четири манастира хришћанско-православне мањине на Косову".

Она у нацрту резолуције то ипак овако спомиње:"Похвално је што је више објеката српске верске и културне баштине, нажалост разорених 2004. обновљено новцем пореских обвезника Косова".

Амбасадор Лопандић је у писму ЕП предочио да је с тим у вези "чврст став Србије да не признаје једнострано проглашену 'независност Косова', што није признала ни већина у међународној заједници, укључујући пет држава чланица ЕУ".

Он је подсетио на погром који су косовски Албанци извршили над Србима и њиховим светињама и историјским објектима 2004-е године, уништивши поред осталог 35 цркава и манастира.

Више посланика, укључујући извештача ЕП за Србију Дејвида Макалистера, у расправи и кроз амандмане затражили су да се из нацрта резолуције избаци став да "ЕП жали због тога што је начелник генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, оптужен за ратне злочине, позван од Кфора у Приштину".

Амбасадор Србије при ЕУ Лопандић је у писму предочио да је Кфор тај који одлучује кога ће позвати на Косово и нагласио да, "кад је реч о наводним 'оптужбама против генерала Диковића', желим да вас обавестим да генерала Диковића није 'оптужила за ратне злочине', како се то каже у нацрту ваше резолуције, било која национална или значајна међународна правосудна власт".

Улрике Луначек у нацрту резолуције предлаже, мада не спомиње изричитио ни Србе на Косову, нити српске избеглице, да "ЕП прими на знање да су нужни даљи напори за заштиту права свих мањина на Косову, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане".

Амбасадор Лопандић због тога наводи да је "с изненађењем установио да у нацрту резолуције ниједне речи нема о заштити права српског живља на Косову и Метохији, нити се од косовских власти тражи да обезбеде одржив повратак више од 200.000 интерно расељених који се и даље налазе унутар територије Србије".