EУ пред изазовима, Србиjа да ради "домаћи"

На питање чему се у таквим околностима могу надати земље кандидати и шта им је чинити, домаћи експерти имају једноставан одговор: пратити збивања, али, пре свега - посветити се "домаћим" задацима на свом путу ка Унији.

"Све су то кризе чије смо најаве имали и претходних година. Камерон је још раније најавио да је потребно озбиљно преиспитивање односа ЕУ и Велике Британије, а да ће грађани имати реч о томе на референдуму 2017. године, можда већ и крајем ове године", подсећа за Танјуг Маја Бобић из Европског покрета Србије.

"Наш пут је такође крцат изазовима и обиљем проблема које треба прво интерно да решимо како бисмо били спремни упркос изазовима које има ЕУ. То су ипак стандарди који су најбољи на целом свету, тако да морамо озбиљно да радимо домаће задатке, без обзира шта ће се дешавати у ЕУ", истакла је Бобић. 

Наводећи да питање проширења тренутно није популарно, поред свих проблема који тиште ЕУ, и да оно није нешто што ће бити у првих 10 тема, Бобић је рекла да се може очекивати да ће се бављење Србијом настави на техничком, а мало мање на политичком плану.

"Биће добро ако отворимо још неколико поглавља", каже Бобић.

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић сматра да ће "тешка" дешавања у оквиру ЕУ имати донекле последица по процес евроинтеграција Србије, али тек у некој каснијој фази.

"Мислим да све земље региона треба да испуњавају услове и да прилагођавају своје законодавство и уводе тековине ЕУ, а онда када дође моменат да парламент и бирачко тело о томе одлучују да се крене у лобирање и да се помогне онима који ће тада бити на челу тих земаља да имају аргументе да свом бирачком телу кажу зашто је то битно", указала је Милићева.

Милићева, иначе, сматра да ће европско-турски односи остати највеће питање за Европску унију, али да не треба заборавити ни то да се не спроводи споразум из Минска, односно ситуацију у Украјини.

Милић те проблеме зове изазовима, а не кризама, а мишљења је да ЕУ има снаге да у кризним ситуацијама примени постојеће механизме и да европске институције могу да функцонишу.

"Оно што је мени чудно је да се ни у америчкој, ни у европској, а камоли српској штампи губи из вида да су Велика Британија и Пољска велике чланице НАТО. Питање  избегличког таласа и заштите граница ЕУ је одавно питање и за НАТО, да се и он укључи, имајући у виду да је Турска чланица НАТО. Мислим да ће и у том оквиру гледати да се нађу компромисна решења која неће много протрести постојеће процесе у ЕУ, али са којима ће ЕУ можда изаћи паметнија", оцењује Милић. 

Огроман проблем је понашање великих група избеглица из северне Африке и Блиског истока, не само у Келну, већ и у Финској, Швајцарској.

"То су опасне ствари и Ангела Меркел ће бити под великим притиском да промени свој почетни курс бар што се реторике тиче. Не верујем да ће променити курс у смислу залагања за одређене вредности", рекла је Милићева.

Сматра да изазови унутар ЕУ, а поготово дешавања у Пољској и Мађарској, па и захтеви Велике Британије, представљају додатни проблем и због чињенице што се улази у завршницу америчке председничке трке. 

"Питање је шта ће у том периоду америчка спољна политика бити, да ли ће бити спремна да каже 'да' или 'не' неким тежим изазовима", навела је Милићева.

У Европском покрету немају дилема да ће ове године бити више наглашени и истакнути проблеми у функционисању ЕУ, што документује, како каже Бобић, и изјава председника ЕК Жан Клод Јункера да ће се све кризе које је ЕУ имала претходних година наставити, а да ће доћи и неке друге.

"Понашање пољске владе у смислу контроле над јавним медијима је нешто што изазива забринутост у ЕУ. Питање је како ће ЕУ реаговати, јер није реаговала у случају Мађарске по многим другим примерима које смо имали", наводи Бобићева, подсећајући да је ЕУ до сада проблеме решавала постизањем компромиса и тражењем минимума сагласности.

Током ове године, додаје, очекује се и наставак проблема са избеглицама и мигрантима, што је тренутно у затишју због зиме, али ће сигурно бити повећано и то не само у смислу прилива великог броја људи, већ и њихове интеграције. 

"Око Нове године смо видели проблеме у Немачкој и другим земљама, то ће бити велики изазов. Питање је да ли земље ЕУ имају механизме да обезбеде ту интеграцију. Ту је и питање односа са Русијом, који такође изазива поделе унутар ЕУ", указала је Бобић.

На све те проблеме, али и на проблем компликованих односа са Турском, те чињеницу да Грчка није изашла "на зелену грану", указује и директорка Центра за евроатлантске студије.

Ипак, и Бобић и Милић закључују да Србија сва та "тешка" дешавања треба пажљиво да прати, али да њен фокус треба да буде на испуњавању услова за улазак у ЕУ и на прилагођавању законодавства европском.