Отварање поглавља велики корак, примена закона прави изазов

Шеф одсека за европске интеграције у Делегацији ЕУ у Београду Фрек Јанмат је, одговарајући на питање када је могуће да Србија уђе у ЕУ, рекао да брзина приступања Србије ЕУ зависи пре свега о реформских потеза које ће предузети земља кандидат.

Јанмат је подсетио да је процес приступања Хрватске, од отварања поглавља до чланства трајао осам година, укључујући и процес ратификације који је трајао годину и по.

Напоменуо је такође да су се закони и стандарди којима треба Србија да се прилагоди променили у протеклих десет година.

Релативно је лако ускладити законодавство, а прави изазов је примена закона, рекао је Јанмат додајући да највеће изазове очекује у поглављима 23 и 24, као и у областима конкурентности и заштите животне средине.

Према његовим речима, отварање првих поглавља је подстрек за даљи пут ка чланству, а преговори имају потенцијал за снажније, транспарентније законске процесе и јачање независних тела.

Амбасадор Холандије у Београду Хендрик ван ден Дол оценио је да би Србија могла да сустигне Црну Гору, која је већ отворила више од 20 поглавља, ако се буде у потпуности посветила реформама.

Хендрик ван ден Дол је, као представник земље која од 1. јануара преузима председавање ЕУ, рекао да би Хаг желео да се што пре отворе поглавља 23 и 24, и да би то могло да се догоди на идућој међувладиној конференцији у марту.

Што се првих поглавља тиче, подсетио је да је једно изразито политичко, 35, а друго техничко - 32.

"Коначно сте ту. Чињеница да смо отворили поглавља показује не само да је Србија озбиљна по питању чланства у ЕУ, већ да смо и ми озбиљни, да Европа стварно жели Србију"; нагласио је холандски дипломата.

Амбасадорка Француске Кристин Моро истакла је да је отварање поглавља важан корак напред и подстрек за грађане и владу Србије, поручивши истовремено да се пажња не сме посветити само теми Косова, то јест поглављу 35, већ да је важнија свест о томе да поглавља 23 и 24 мењају друштво.

"Нигде не стоји да Србија мора да призна Косово"

Амбасадор Немачке Аксел Дитман подсетио је да у ЕУ постоји заједнички став да на крају процеса мора да постоји правно обавезујући документ о односима Београда и Приштине.

Дитман је објаснио да нигде не стоји да Србија мора да призна Косово, али да се још тачно не зна шта значи правно обавезујући споразум.

Дијалог, према његовим речима, се креће у добром правцу, и Београд је у више наврата показао посвећеност, али је битно да се договорено примени и отворе нове теме.

Што се отварања првих поглавља тиче, Дитман је рекао да је то показало грађанима да је чланство у ЕУ реално и да треба искористити велики замајац.

Као и претходни говорници и он је подвукао значај отварања поглавља 23 и 24 која се тичу модернизације и трансформације друштва.

Највећи изазов, према његовим речима, није само усклађивање законодавства, већ примена усвојених закона.

Наташа Вучковић, члан делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе рекла је да је отварање поглавља изозетно важно, јер подиже степен позитивне енергије и расположења грађана.

За процес интеграције, како је указала, од кључне важности је интерес грађана.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхарт оценио је да су поглавља 23 и 24 најважнија из угла ове организације, која у тим областима са Србијом ради од 2001. годене.

Такође је рекао да је прошлост показала да је лакше формирати нове институције него реформисати постојеће, тако да су ова два поглавља изазовна.