Србија више није сама

Претресање великих питања мира и рата којима су се бавили учесници Министарског савета Европске организације за безбедност и сарадњу претило је да у други план гурне само место одржавања тог састанка – Београд. То се није догодило, па многи коментари, неки са више, неки са мање изненађења, бележе повратак Београда на светску дипломатску карту.

При томе сваки медиј има другачији фокус на управо завршени скуп. Швајцарски Ноје цирхер цајтунг хвали вештину и консеквентност Београда и подиже завесу откривајући поглед на неке закулисне дипломатске игре у позадини.

Немачки АРД се боји да би Русима под немачким председањем ОЕБС-у пошло за руком оно што им није успело под српским – замрзавање украјинског конфликта за дуги низ година.

При томе је интересантно да АРД не говори, као и сви други европски медији, о "украјинској кризи", већ о "кримском конфликту".

Остаје за сада нејасно колико та формулација има везе са самим медијем, а колико са намерама Берлина да темељ руских санкција прошири и преко важења уговора "Минск 2".

Бечки Стандард има само речи похвале за вештину којом је Београд ове године провео ОЕБС кроз опасне дипломатске воде.

Ноје цирхер цајтунг: Престиж за Србију

"Београдско председавање ОЕБС-у је успех. Са своје стране, Швајцарска може бити задовољна што је допринела том успеху.

Србији је пошло за руком практично немогуће – да паралелно удовољи очекивањима Москве, Вашингтона и Брисела.

Од великих времена 'несврстаних' Београд није видео такав промет међународне политике на домаћем терену.

Украјински конфликт, миграциона криза, опасност од терора и рат у Сирији, нова конфронтација Истока и Запада – све су проблеми који ОЕБС-у као надблоковском форуму враћају тежину, и са свима њима, појединачно и у пакету, морао је да се носи и Београд ове године.

Биланс Београда као председавајућег је разлог за понос.

Према изјави једног западног дипломате, Србија се доказала као поуздани партнер и деловала као искрени посредник који се отимао контроли и Москве и Вашингтона.

То Србији доноси добитак међународног престижа. Та земља се после година изолације коначно и неопозиво ослободила статуса недодирљивог, 'парије'.

Управо је то био циљ Београда када је он 2011. године – давно пре избијања украјинске кризе – најавио свој интерес за председавањем ОЕБС-у.

Вашингтон и Берлин су били жестоко против: Срби, рекли су, планирају председавање ОЕБС-у да би га злоупотребили за своју, косовску политику.

Због тога су замолили Швајцарску да најави противкандидатуру и на тај начин заустави Србију, али Берн није пристао на ту игру.

Уместо тога, Швајцарска и Србија су се договориле о двострукој кандидатури: Најпре Берн 2014. године, затим Београд годину дана касније преузима руковођење ОЕБС-ом.

Сада су ти скептици коначно ућуткани.

Конфронтација између Истока и Запада ставила је Београд у стратешки врло нелагодну позицију.

Београд се опредељује као 'војно неутралан' и не подржава санкције против Русије, али за разлику од Швајцарске, та неутралност не почива на привилегованој позицији.

Она такође није ни југословенско наслеђе, реч је о квалитативно новој неутралности.

Пристрасност у конфронтацији Запада и Истока, како каже један високи српски дипломата, скупо би коштала Београд.

Зашто, кад је Србија економски окренута Западу? Већ 15 година је улазак у ЕУ јасан спољнополитички циљ земље.

Са почетком преговора о уласку у ЕУ јача притисак да се Србија прикључи санкцијама уведеним Русији, као и да генерално преузме спољну и безбедносну политику ЕУ.

Да Београду то тешко пада на први поглед је неразумљиво. Размена са ЕУ износи 62 одсто, са Русијом само 8,5 одсто укупних трговинских токова.

Радна снага и 'одлив мозгова' теку путем Запада. И сам животни стил у Србији се већ деценијама оданде 'увози'.

Ипак, утицај Русије је знатан и храни се из три извора.

У енергетској политици 'Лукоил' и 'Гаспром' имају водећу, у снабдевању гасом монополску улогу.

И поред нормализације односа са Приштином, Београд се и даље ослања на руски вето кад је у питању интернационално признање Косова.

И треће, не треба занемарити руску 'меку моћ' у Србији. Русија једноставно остаје пријатељ за свако време и невреме."

АРД: Немачка борба на два фронта

"Рат у Сирији, уз то председавање ОЕБС-у као организацији чији је примарни циљ окончање рата у Украјини. Треба јасно рећи: Немачка се бори на два фронта.

Мења се и улога ОЕБС-а, јер председавање тој организацији, како добро показују последње две године, постаје све захтевније.

У конкретном случају, за Немачку то значи да би уз коришћење рата на Блиском истоку, Русија могла да замрзне кримски конфликт.

Последњи пут кад је Берлин председавао ОЕБС-у била је 1991. година. Од тада се догодило доста тога.

Оснивачки идентитет ОЕБС-а је његова дијалошка спона Истока и Запада.

ОЕБС је последња нетакнута шарка која у украјинском конфликту отвара врата ка Москви – и управо то историјско наслеђе је Штајнмајеров велики план за идућу годину.

Премда дух Хелсинкија већ дуго није реалитет, Штајнмајер у ретро стилу оживљава неке од немачких дипломатских крилатица из 1975. године, као 'кооперација уместо конфронтације', 'дијалог уместо ћутања' или 'дискурс уместо изолације'.

У Београду је рат против ИД био доминантна тема. Рат против терора остаје главна тема у ОЕБС-у и идуће године, тема која ће наставити да слаби фокус према рату у Украјини.

Неки су говорили: у Београду смо доживели крај леденог доба. Ни говора о томе.

У актуелно врућем спору између Русије и Турске није дошло до приближавања ни за милиметар. Изјава министра Лаврова: 'Нисмо чули ништа ново од Чавушоглуа' остаје за памћење.

Нове везе с Русијом су велика тема. Лавров је изгледао као представник једне земље чија је брига и помоћ данашњем свету неопходна како би се ослободио претње глобалног терора.

То би могло имати последице по руску улогу у посматрачкој мисији ОЕБС-а у Украјини.

Захваљујући новом, силом прилика створеном савезу против терора ИД, Путин се вратио на сцену као интернационални партнер.

Ако све буде ишло како треба са ковањем нове интернационалне антитерористичке алијансе, Путин би, ако жели, могао да одустане од сарадње са ОЕБС-ом у Украјини.

Према неким аналитичарима, постоји реална опасност да се рањена Украјина пребаци у зону замрзнутог конфликта. Заледити је и оставити таквом каква у овом тренутку јесте.

Путин у томе има довољно искуства из Грузије, Придњестровља и Нагорно-Карабаха.

У марту идуће године ће се под немачким председавањем одлучивати о наставку мисије ОЕБС-а у Украјини. Једногласно.

Могуће је да би Русија одбила продужавање Посматрачке мисије, која ионако не функционише, а уместо тога прихватила оснивање Мисије за контролу повлачења оружја.

Границе ка украјинским провинцијама 'избушене', а ипак влада мир.

Била би то победа за Русију, истовремено тежак тренутак за Штајнмајера, али ИД је та која у крајњој линији креира такву ситуацију – није у моћи Немачке да као председавајући ОЕБС-а такав развој спречи."

Бечки Стандард: Лавров доминира на дипломатском паркету

"Када је Србија почетком године преузела председавање ОЕБС-у, свет је још био у знаку украјинске кризе.

Уз смену у врху ОЕБС-а ишло је питање: како ће Србија, која је у том конфликту по сваку цену хтела да остане неутрална, успети да посредује између својих 'европских партнера' и 'руских пријатеља'?

Међутим, Београд је остао на ногама, вешто је радио за време мандата – у средини, а да се није прикључио економском ембаргу Запада против Русије или увредио ЕУ и угрозио своје приступне преговоре.

Годину дана касније, конфликт око Украјине је скоро заборављен.

У центру београдске конференције ОЕБС-а стајали су сиријска криза, избегличка драма и међународни борба против терора.

Главну пажњу, као и увек на сличним скуповима, привлачио је сусрет америчког и руског представника.

Тај ниво је овог пута достигао и састанак руског и турског, подгрејан свежом кризом у односима две земље.

Ипак, чак и из тог медијског и јавног врха интересовања, издвојио се један београдски гост: руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Лавров је доминирао на дипломатском паркету и засенио свог америчког колегу Керија.

На неки начин, у реду је рећи да је Лавров уживао предност домаћег терена.

Није пропустио да спомене једну историјску и једну актуелну референцу тренутне ситуације.

Прво, да је бомбардовањем Југославије 1999. године, НАТО отворио Пандорину кутију.

Друго, алудирајући на рушење руског авиона и турску уплетеност у финансијске послове ИД, да се не може бити успешан у рату против терориста ако ти партнери из антитерористичке алијансе подмећу ногу."

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво