Живот Срба у Гњилану

По доласку снага Кфора у јуну 1999. године у Гњилану је завладало безакоње. Учестала су убиства, киднаповања и прогон Срба. Биланс је сто четворо убијених и око петнаест хиљада прогнаних грађана српске националности.

У самом Гњилану данас живи око 50 Срба. Окупљају се код цркве Светог Николе у некадашњој улици Стојадина Трајића, где се кажу, осећају најсигурније.

Милован Бушатовић из Гњилана каже да је некада та улица била цела српска са три куће Албанаца, а сада је све то продато Албанцима из Бујановца, Прешева и Медвеђе.

У црквеном дворишту, готово нечујуно, у оронулој згради одржава се настава за ученике ОШ "Вук Караџић". На часовима је 17 ђака, углавном из суседног Ливоча, а из Гњилана је само један ученик.

"Не видим неку светлу будућност јер после завршене школе требало би да траже посао у албанским институцијама, а ту места за Србе нема", каже Данијела Петровић, наставник О.Ш."Вук Караџић" Гњилане.

Цркву непрекидно обилазе мештани поморавских села, који на малим тезгама нуде своје производе. Захваљујући томе стиче се утисак да Срба у граду има много више.
Наставница из Гњилана Слађана Митровић поручује свима да могу слободно да дођу. 

Недалеко од цркве живи породица Тодоровић са једанаест чланова. У дворишту две породичне куће и четворо деце.

Споменик са ликом кнеза Лазара одавно више није у центру града. Ни једној српској институцији у Гњилану није омогућено да ради, па ни Центру културе "Зарија Р. Поповић" чију зграду користе искључиво Албанци.