Србија и Мађарска сутра о отварању границе

Дачић је након састанка с министром спољних послова и спољне трговине Мађарске Петером Сијартом и министром унутрашњих послова Србије Небојшом Стефановићем истакао да је то први конкретан потез две земље ка нормализацији ситуације око избегличке кризе, пренела је Бета.

Министар Сијарто је истакао да је прошле године био скок у економској размени Мађарске и Србије, због чега је Мађарима важно да се што пре отворе ауто-пут и гранични прелази са Србијом.

"Уколико српска полиција постигне да се не подиже притисак избеглица на прелазима, ми ћемо те прелазе отворити, јер то је заједнички циљ и Србије и Мађарске", рекао је Сијарто.

Петер Сијарто је изјавио у Београду да је та земља почела да гради безбедносну препреку дуж границе са Хрватском како би предупредила илегалне уласке на своју територију, пренео је Танјуг.

Сијарто је рекао да се та ограда поставља на дужини од 40 километара у пределу пограничног места Беремен.

Мађарски министар је критиковао Хрватску што избеглице, уместо да их збрињава, без регистрације аутобусима превози на мађарску границу, уз оправдање да је то договорено са мађарском полицијом.

"Никад нисмо склопили такав споразум и замолио бих хрватске власти да престану да шире лажи", рекао је Сијарто, додајући да се ограда у дужини од 40 километара поставља како би се смањили или спречили илегални прелази миграната.

Додао је и да ограда на граници са Србијом нема никакве везе са Србијом, већ да је Мађарска на то била приморана како би зауставила илегалне преласке граница.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић рекао је да је изненађен да Хрватска није спремна за мигрантску кризу, будући да је годину дана посматрала догађања у комшилуку.

Најавио је да ће српске власти покушати да са хрватским раде на успостављању нормалне динамике на ауто-путу и граничним прелазима.

Шеф мађарске дипломатије казао је да је премијер Хрватске оштро нападао Мађарску, јер је оно што се данас дешава у Мађарској упоредио са најмрачнијим историјским догађајима у 20. веку, што је неприхватљиво.

"Он (Милановић) је напао Мађарску јер се наводно нисмо на прави начин односили према мигрантима, а и поред наводних припрема у Хрватској јуче се урушио систем за прихват миграната. Било би боље да је хрватски премијер искористио време које је утрошио за напад на Мађарску, да припреми своју земљу да издржи још два дана талас миграната", критиковао је он.

Сијарто је казао да је хрватска влада тренутно заузета тиме да превози мигранте према мађарској граници уместо да им обезбеди смештај и све што је неопходно.

"Која је то европска солидарност", упитао је Сијарто додајући да се Хрватска не придржава правила, и да масе наговара на кривично дело, јер је илегални прелазак границе кривично дело.

С тим у вези је констатовао да ће Хрватска, која жели да постане део шенгенске зоне, морати још јако дуго да се припрема за тако нешто.

"Мигранти долазе и одлазе, а суседи остају"

Министри Дачић, Сијарто и Стефановић оценили су да су односи две земље одлични и да не треба дозволити да их поквари избегличка криза, јер "избеглице долазе и одлазе, а суседи остају".

Дачић и Сијарто су подсетили на речи два премијера на прошлој заједничкој седници владе одржане 1. јула у Будимпешти, према којима билатерални односи две земље никада нису били бољи, додајући да је уложен велики труд да се направи суштински помак у превазилажењу питања прошлости.

Они су указали да није реч о проблему две земље, већ је проблем у томе што је европска политика доживела неуспех када је реч о избегличкој кризи, јер не постоји јединствен став.

"Суштина је да сви ти сукоби – напад ирегуларних миграната на мађарску полицију, бацање сузавца, повређивање екипе РТС-а, не настају због односа Србије и Мађарске", поручио је Дачић и навео да би први конкретан потез после тих сукоба да мађарске власти сагледају могућност отварања Хоргоша за саобраћај.

"Због свега тога сматрамо да и у кризним ситуацијама, а ово јесте, иако можда ЕУ то не жели да каже, криза око ирегуларних миграција, једна од највећих криза које су погодиле Европу после Другог светског рата. Србија се нашла у деликатној позицији између два крака ЕУ. Ако се Мађарска жали што јој мигранти долазе између осталог са југа, ми можемо да се жалимо што нам ирегуларни мигранти долазе право из ЕУ", рекао је Дачић.

Према његовим речима, то значи да је европска политика доживела неуспех јер не постоји јединствен став према том проблему.

Он је истакао да је створена ситуација у којој не постоји јединствена европска политика, те да се Србија ни крива ни дужна нашла на тој рути.

"Србија не може да дозволи да буде жртва нејединствене политике ЕУ, а потрудила се да се понаша достојанствено у овој ситуацији, коректно према мигрантима и државама у окружењу", нагласио је Дачић.

Он је подсетио да се Србија и даље суочава са проблемом 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске, чији статус није решен ни после две деценије од ратова на простору бивше Југославије, као и више од 20.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.

Србија се, према његовим речима, потрудила да делује одговорно, да као земља кандидат обезбеди да се са што мање проблема и потреса та криза превазиђе.

"Зато је веома важно да кроз ове посете и отворене дијалоге у тренуцима када постоји криза покажемо да смо у стању да решавамо проблеме. Договорили смо се да буде сталне координације међу нашим министарствима, да се избегну ситуације од протеклих дана", рекао је Дачић.

Он је додао да је захтев и молба Србије да се стање што пре нормализује, отвори ауто-пут на Хоргошу, нагласио да се апсолутно противи затварању тих комуникација, а да тај проблем постоји и са Хрватском.

Српски шеф дипломатије је додао да Србија, с друге стране, не жели да подстиче даље поделе и сукобе међу државама чланицама ЕУ, јер је видљиво да се уздрмао систем Уније и да се поједине земље налазе у стању отворених напада и сукоба.

Шеф мађарске дипломатије објаснио је да је сматрао важним да данас дође у Београд како би пренео став Мађарске, а то је да су односи две земље одлични и да сада изузетно тешки и озбиљни изазови не могу да нанесу велику штету.

"Мислим да у Европи данас влада лицемерје. Европа не говори искрено о томе колико је велики овај изазов који пред нама. Стално се нападају они који заиста тај проблем дефинишу и називају правим именом, а Мађарска је та која то чини. Ово није само мигрантска криза, већ се ради о масивној сеоби народа, која не може тако брзо да престане", указао је Сијарто.

Он је пренео да постоје истраживања према којима се у окружењу Европе налази више од 20 милиона људи који би могли постати избеглице.

"Морамо да увидимо и то да овај велики изазов показује да систем не функционише заједнички систем миграције у Европи.

"Квоте које се предлажу око подела миграната међу земљама ЕУ је нонсенс", подвукао је Сијарто додајући да Мађарска има предлоге за решавање кризе.

Према том предлогу, први је да се успоставе заједничке снаге које би заштитиле спољне границе ЕУ у Грчкој и да у особљу и опреми учествује свих 28 држава Уније.

Даље, ЕУ треба да преузме финансирање прихватних центара у Турској, Либану и Јордану и успостави друге, како би мигранти остали надомак својих домовина, а та средства треба да се поделе на све државе чланице Уније.

Такође, предлог Мађарске је да ЕУ мора да помогне земљама кроз које води транзит миграната, а то су Србија и Македонија.

"Разумем моје колеге када кажу да не разумеју шта ЕУ очекује од Србије када талас долази из Уније. То је проблем и по Мађарску, јер би мигранти требало да се региструју у земљи на чије тло су најпре крочили, а то је Грчка", поручио је он.

Министар Стефановић је казао да је разговарао са европским комесаром за миграције и да су се сагласили да свим земљама транзита треба конкретно помоћи у новцу и опреми.

Он је подсетио да је Србија регистровала око 85 одсто миграната који су ушли на нашу територију, наводећи да је регистровано 150.000 лица, и да те податке дели са европским институцијама.

"Проблеми дођу и прођу, као и мигранти, а комшије остају", подвукао је Стефановић истичући да то није билатерални проблем и да не треба да се дозволи да се кваре односи две земље.